Kontakt
Tel: +381 11 8125 632
email: zajednicajoakim@gmail.com

Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije

21.10.2018.

SAOPŠTENJE STRUČNOG ŽIRIJA 11. FESTIVALA PREDSTAVA ZA DECU PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "MALI JOAKIM"


Na osnovu člana 22. PRAVILNIKA FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE
„MALI JOAKIM“, žiri 11. „Malog Joakima“, od 15.10 – 22.10.2018.godine, doneo je sledeće odluke:

1. GRAND PRI „MALI JOAKIM„ za najbolju predstavu u celini, dodeljuje se POZORIŠTU LUTAKA NIŠ za predstavu CVEĆE MALE IDE, po tekstu H.K. Andersena, u dramatizaciji i režiji Marije Krstić.

2. NAGRADA MALI JOAKIM za režiju, dodeljuje se Mariji Krstić za režiju predstave CVEĆE MALE IDE, POZORIŠTE LUTAKA NIŠ.

3. NAGRADA MALI JOAKIM za scenografiju ili ukupni scenski dizajn predstave dodeljuje se Zoranu Lozančiću za predstavu ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, u izvođenju Kruševačkog pozorišta.

4. NAGRADA MALI JOAKIM za kostimografiju, dodeljuje se ravnopravno Magdaleni Klašnji za kostim u predstavi PLAVI ZEC, Narodnog pozorišta iz Pirota i Seleni Tomašević za kostim u predstavi NESREĆNA KAFINA, Šabačkog pozorišta i Centra za kulturu Valjevo.

5. NAGRADA MALI JOAKIM za glumačka ostvarenja dodeljuje se ravnopravno:

1. Dejanu Tončiću za ulogu Kvazimoda u predstavi ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, Kruševačkog pozorišta.
2. Rifatu Rifatoviću za ulogu Vuka u predstavi ZBRKA OKO VUKA, Regionalnog pozorišta Novi Pazar.
3. Mirjani Đorđević za ulogu Male Ide u predstavi CVEĆE MALE IDE, Pozorišta lutaka Niš.
4. Ljubici Radomirović za uloge Princeze Zorice/Ružice i Kraljice Ane u predstavi Trnova Ružica, Pozorišta za decu Kragujevac.

6. NAGRADA MALI JOAKIM za dramski tekst dodeljuje se Nataši Ilić za dramske tekstove DAMOJED u izvođenju Puls teatra iz Lazarevca i PLAVI ZEC u izvođenju Narodnog pozorišta iz Pirota.

7. NAGRADA MALI JOAKIM za autorsku muziku dodeljuje se Bati Zlatkoviću za muziku u predstavi ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, Kruševačkog pozorišta.

8.SPECIJALNA NAGRADA dodeljuje se Ljubivoju Ršumoviću za sveukupno dramsko stvaralaštvo za decu.

Žiri u sastavu:
mr Branko Popović, reditelj – predsednik žirija
Snežana Kovačević – kostimograf
Tanja Jovanović - glumica

Užice 21.10.2018.godine

 

 

15.10.2018.

BILTENI 11. FESTIVALA "MALI JOAKIM"

pdfBilten 1

pdfBilten 2

pdfBilten 3

pdfBilten 4

pdfBilten 5

pdfBilten 6

pdfBilten 7

pdfBilten 8

 

28.09.2018.

11. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM"
Od 15. do 22. oktobra 2018. godine

 

TAKMIČARSKI PROGRAM

Ponedeljak 15.oktobar u 12.00 (uzrast 4 +)
Nataša Ilić, DAMOJED, režija Aleksandar Trmčić
PRVO PRIGRADSKO POZORIŠTE – PULS TEATAR LAZAREVAC

Utorak 16.oktobar u 14.00 (uzrast 10 +)
Viktor Igo, ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE U PARIZU, po motivima istoimenog romana
Adaptacija i režija Zoran Lozančić
KRUŠEVAČKO POZORIŠTE

Sreda 17.oktobar u 12.00 (uzrast 5 +)
Radoslav Pavelkić, ZBRKA OKO VUKA, adaptacija i režija Miodrag Dinulović
REGIONALNO POZORIŠTE NOVI PAZAR

Četvrtak 18.oktobar u 14.00 (uzrast 4 +)
J.J.Zmaj, NESREĆNA KAFINA, režija i dramatizacija Nebojša Savić
ŠABAČKO POZORIŠTE I CENTAR ZA KULTURU VALjEVO

Petak 19.oktobar u 10.00 (uzrast 3 +)
Nataša Ilić, PLAVI ZEC, režija David Alić
NARODNO POZORIŠTE PIROT

Subota 20.oktobar u 16.00 (uzrast 4 +)
H.K.Andersen, CVEĆE MALE IDE, dramatizacija i režija Marija Krstić
POZORIŠTE LUTAKA NIŠ

Nedelja 21.oktobar u 17.00 (uzrast 5 +)
Ljubivoje Ršumović, TRNOVA RUŽICA, režija i adaptacija Miloš Milovanović
POZORIŠTE ZA DECU KRAGUJEVAC

Ponedeljak 22.oktobar u 18.00 - Predstava u čast nagrađenih
Ljubivoje Ršumović, U CARA TROJANA KOZJE UŠI, režija Boris Todorović
NARODNO POZORIŠTE UŽICE

 

25.09.2018.

IZVEŠTAJ SELEKTORA 11. FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM"

 

Utisci o rezultatima pozorišne sezone 2017/2018 u okviru stvaralaštva za decu

Veciti diskurs vodi se o tome da li pozorište može da menja svet i u kojoj meri može da utice na publiku. Kada je rec o pozorištu za decu to pitanje se cini izlišnim, jer pozorištni cin, zbog prirode decije recepcije i percepcije, vrši snažan uticaj na decu koja mu prisustvuju, ma kakvog kvaliteta on bio. Zbog toga je i odgovornost stvaralaca pozorišta za decu veca...Banalizacije i potcenjivanje decije percepcije pozorišnog cina kao i nezaiteresovanost države, ministarstva i lokalnih vlasti su besprimerne i teško shvatljive. A narocito u situaciji najezde merkantilistickog i oportunog pristupa u ponudi kulturnih sadržaja za decu (u svim sferama kulture), gde bi profesionalna pozorišta morala da budu bastion odbrane kriterijuma toliko potrebnih za formiranje dece i mladih. Nakon uvida u rezultate prethodne sezone upotpunjenog sveobuhvatnim utiskom o stanju naših pozorišta, izdvojio bih nekoliko bitnih odlika, za koje smatram da ne doprinose razvoju ove, izuzetno važne, sfere kulturnog stvaralaštva.

1. Pretežna tendencija pozorišta, koja nisu usko specijalizovana za deciji teatar, da rad na predstavi za decu ostavljaju po strani, za kraj sezone i da ih, neretko, žrtvuju u pogledu finansija, entuzijazma i celokupnog umetnickog angažovanja, zarad, opet neretko, ne tako brilijantnih ucinaka na vecernjim scenama. A cinjenica je da su deca najiskrenija, najvernija i najotvorenija publika koja zaslužuje više. Jer ne zaboravimo da jedino deca gledaju neke predstave nekoliko puta. A i dovode odrasle pratioce koji su od teatra odavno odustali.

2. Odavno prisutno, a sada vec neskriveno, uplitanje politike u odlucivanje o pozorištu, koje profesionalcima ne dozvoljava da formiraju kolektive, repertoare, poetike, pa samim tim ni jedinstvene imidže koji bi doprineli razvoju pozorišnih kuca u svakom smislu.

3. Ponižavajuci materijalni položaj pojedinih profesionalnih pozorišta od kojih bih narocito istakao pozorište u Vranju, koje ima ozbiljne probleme sa najosnovnijim resursima, neophodnim za rad, zbog cega su, nažalost, u poslednjem trenutku odustali od ucešca u selekciji.

Ocena repertoarskih poteza

Pored, manje ili više uspešne, težnje za potvrdom vrednosti domace i svetske klasicne literature za decu i nekih vec dosta zastupljenih autora, u prethodnoj sezoni nije primecen znacajniji pokušaj da se afirmišu novi pozorišni stvaraoci, koji bi možda doprineli osvežavanju poetika i pristupa pozorišnom stvaralaštvu za decu. Izuzev jednog ili dva slucaja prethodna sezona se ne može pohvaliti novim rediteljskim poetikama tako da se moramo zadovoljiti vec poznatim formama i recepturama. Generalni utisak je da fali malo više odvažnosti u postupcima, rešenjima i pokušajima da se obogati vokabular scenskog jezika.

TAKMICARSKI PROGRAM

Za festival je zvanicno prijavljeno 11 predstava (iz 7 od ukupno 15 pozorišta koja sacinjavaju Zajednicu profesionalnih pozorišta Srbije (ne racunajuci Beograd i Autnomnu pokrajinu Vojvodinu). Kao selektor, najveci broj predstava odgledao sam na premijernim i repriznim izvodenjima (izuzetak je predstava Kraljevackog pozorišta, koja je pogledana na snimku, iz opravdanih razloga, a uz saglasnost Ivane Nedeljkovic, predsednice Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije). Selekcija je sledila pravilnik po kome se za zvanicni program predlažu predstave iskljucivo iz okvira prijavljenih i pogledanih predstava, koje su realizovane premijerno u prethodnoj sezoni.
NAPOMENA: S obzirom da po pravilniku u takmicarskom delu ucestvuje 6 predstava, plus predstava pozorišta-domacina, a da pozorište-domacin ovaj put nema predstavu kojom bi se predstavili na festivalu, predlažem da zarad imidža festival, zadržimo formu od sedam takmicarskih predstava, te da broju od 6 gostujucih predstava dodamo još jednu na upražnjeno mesto.

Kriterijumi za odabir predstava

Pripadam struji koja smatra da bi za ovakav model festivala trebalo izbegavati bilo kakav unapred osmišljen koncept, jer bi festival morao da bude reprezentativni uzorak najboljih ucinaka u toku prethodne sezone. Ipak pristup selekciji bez nekih principa bio bi nemoguc.

Stoga navodim principe koje je selektor sledio tokom izbora:

1. istraživanje pozorišnog jezika u svim njegovim segmentima;
2. celovitost, zaokruženost;
3. iskorak u pogledu tematske obrade sveta dece i mladih;
4. glumacka posvecenost radu na predstavama za decu

Pridržavajuci se tih prinicipa, utvrden je sledeci izbor: 

1. Nataša Ilić
DAMOJED
Režija: Aleksandar Trmčić
Produkcija: PRVO PRIGRADSKO POZORIŠTE - PULS TEATAR LAZAREVAC

Tekst Nataše ilić koji je već započeo svoj pozorišni put kao savremena bajlka u izvedbi Puls Teatra pronalazi način da se prevaziđu uski produkcijski okviri u vidu upotrebe projekcija, ne zaustavljajući se na nivou ilustracije već se upuštaju u razigravanje video materijala i njegove interakcije sa glumcima.
Uzrast: 4+

2. Jovan Jovanovic Zmaj
NESRECNA KAFINA
Po motivima smešno žalosne igre Jovana Jovanovica Zmaja
Režija i dramatizacija: Nebojša Savic
Koprodukcija: ŠABACKO POZORIŠTE I CENTAR ZA KULTURU VALJEVO

Zavodljiva i duhovita dramatizacija ne tako jednostavnog predloška, realizovana kroz vešto razvijene likove i situacije sa puno posvecenosti u svakom segmentu scenskog izraza. Narocito u segmentu glume.
Uzrast: 3+

3. Hans Kristijan Andersen
CVECE MALE IDE
Dramatizacija i režija: Marija Krstic
Produkcija: POZORIŠTE LUTAKA NIŠ

Iako je u pogledu dramaturgije Marija Krstic možda zastala na linearnom i tradicionalnom pristupu, u pogledu režije je pokušala da unese svežinu u vidu postupaka i likova iz savremene stvarnosti i savremenog kulturnog prosedea, koji su bliski današnjoj deci.
Uzrast: 4+

4. Viktor Igo
ZVONAR BOGORODICINE CRKVE U PARIZU
Prema motivima istoimenog romana Viktora Igoa
Dramatizacija: Radan Radovic
Režija, scenografija i adaptacija teksta: Zoran Lozancic
Produkcija: KRUŠEVACKO POZORIŠTE

Kruševacko pozorište tradicionalno savesno pristupa kreiranju repertoara za decu nudeci raskošne predstave koje u produkcijskom smislu ne zaostaju za vecernjom scenom, što je slucaj i sa ovogodišnjom predstavom. Novost je, cini se, korak dalje, ucinjen u pravcu uprizorenja klasika, koji ne podilaze zahtevima publici, vec se bore za pravo da, pozorišnim jezikom, suoce i mladu publiku sa melodramskim i tragicnim sadržajima.
Uzrast 10+

5. Nataša Ilic
PLAVI ZEC
Režija: David Alic
Produkcija: NARODNO POZORIŠTE PIROT

Nataša Ilic, kao vec posvedoceni dramski pisac za decu, koji iznalazi nove bajkovite forme za dramatizovanje vecitih problema iz decjeg fundusa, predstavlja nam dirljivu i zabavnu pricu o znacaju i krhkosti prijateljstva, koju ansambl Narodnog pozorišta iz Pirota uprizorava jednostavno, koherentno i pitko, nijednog momenta ne isklizavajuci u banalnosti. Naprotiv, u okvirima te jednostavnosti, pojedini segmenti scenskog izraza obogacuju pozorišni jezik.
Uzrast 3+

6. Ljubivoje Ršumovic
TRNOVA RUŽICA
Režija i adaptacija teksta: Miloš Milovanovic

Ljubivoje Ršumovic svojim maštovitim i inteligentnim intervencijama na dobro poznatim pricama, na uzbudljiv nacin menja dogmatizovane percepcije i predstavlja pravi izazov za pozorišne stvaraoce, kao i za publiku, ukoliko ansambli uspešno uprizore taj zahtevni predložak. Posle odgledane prve reprize, kada tek predstoji “organsko” usvajanje materijala, smatram da je ansambl Pozorišta za decu iz Kragujevca u dovoljnoj meri obavio taj zadatak.
Uzrast 5+

7. Radoslav Pavelkic
ZBRKA OKO VUKA
Po motivima dramskog teksta za decu “Crvenkapa i zbunjeni vuk”
Adaptacija i režija: Miodrag Dinulovic
Produkcija: REGIONALNO POZORIŠTE NOVI PAZAR

Urnebesna komedija, koherentna i žanrovski dosledna u svim segmentima, nadogradena posvecenom igrom ansambla. Okviri skromne produkcije pretvoreni su u prednost u vidu “kemp” stila koji odgovara žanru predstave.
5+

8. Dejan Aleksić
RUŽNO PAČE
Režija: Aleksandra Kovačević
Produkcija: Kraljevačko pozorište
(predstava u cast nagradenih)
Uzrast 4+

U Novom Pazaru, 24. Septembra 2018.
Selektor Festivala profesionalnih pozorišta Srbije ''Mali Joakim''
Boris Todorovic,
dipl. pozorišni i radio reditelj

 

14.05.2018.

ODLUKA STRUČNOG ŽIRIJA 54. FESTIVALA PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“,

NOVI PAZAR, 7 – 15. 05.2018.

 

Duboko uvereni u vitalnost pozorišta, uprkos svim usponima i padovima, a opet u želji da budemo deo onoga što će biti upamćeno kao uspon, stručni žiri 54. Festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“, 7 – 14. maj 2018, u sastavu

Predsednik: Aleksandar Gajin, glumac, i članovi Đurđa Tešić, rediteljka, i Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog

Na sastanku održanom 13.maja 2018, u Novom Pazaru, doneo je sledeće odluke

  1. Nagrada za dramsku predstavu u celini dodeljuje se predstavi

RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

plenila je vanrednim pozorišnim promišljanjem stvarnosti kojoj se obraća, koju rastvara i sastavlja, kao opominjući monument, kome usud prolaznosti ne može ništa.

Odluka je doneta jednoglasno.

  1. Nagrada za režiju dodeljuje se

KOKANU MLADENOVIĆU, za postavku predstave RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića u produkciji Šabačkog pozorišta.

Rediteljsko tumačenje ponuđenog tekstualnog predloška, uzbudljivost scenskih rešenja, kao i ekspresivnost glumačkih zadatosti, ostvarilo je reprezentativnu umetničku celinu.

Odluka je doneta jednoglasno.

  1. Nagrada za scenografiju dodeljuje se

ZORANI PETROV, za predstavu DOM BERNARDE ALBE, po tekstu Federika Garsije Lorke, u režiji Bojane Lazić i produkciji Puls teatra Lazarevac,

zbog visoko sofisticiranog estetskog doživljaja, kao i originalnosti scenskog rešenja koje je postalo nad-znak čitave predstave,

Odluka je doneta većinom glasova.

  1. Nagrada za kostim dodeljuje se

ALEKSANDRU KOVAČEVIĆU, za predstavu LIFT-SLOBODAN ŠOU, po tekstu Jelene Bogavac, u režiji Nenada Todorovića i produkciji Narodnog pozorišta u Prištini sa privremenim sedištem u Gračanici,,

zbog  funkcionalne estetizacije banalnosti i kiča užasa devedesetih godina.

Odluka je doneta većinom glasova.

  1. Četiri ravnopravne glumačke nagrade dodeljuju se
  • MILICI JANEVSKI za ulogu MARIJE, u predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

Koja je  glumački zrelo, nadahnuto i iznijansirano donela svu dubinu i tragičnost žrtve u svetu bez morala i ljubavi;

  • KRSITINI PAJKIĆ za ulogu DEVOJKE u predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

koja je svojom igrom snažno i čisto donela na scenu naivnost i veru u bezuslovnu ljubav;

  • ZDRAVKU MALETIĆU za ulogu MIROSLAVA u predstavi ČETIRI BRATA, po tekstu Radovana Tišme, u režiji Dragana Jakovljevića i produkciji Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac,

zbog ubedljivog tumačenja lika specifične osetljivosti i napuklog unutrašnjeg bića;

  • SLOBODANU PETRANOVIĆU ŠARCU za ulogu PARADAJZA u predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta,

zbog izuzetne, posvećene i nadahnute interpretacije neoštećene osećajnosti i ljudskosti, na malom prostoru epizodne uloge.

          Odluka je donete jednoglasno.

  1. Nagrada mladom glumcu/glumici dodeljuje se

JELENI FILIPOVIĆ za ulogu SONJE u predstavi KEPLER 452 B, po tekstu ijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića i produkciji Pozorišta „Bora Stanković“ Vranje,

zbog autentične iskrenosti i emotivnosti u tumačenju složenog i krhog lika, zarobljenog u procepu između sećanja i odlaska.

Odluka je donete jednoglasno.

  1. Specijalna nagrada dodeljuje se

Predstavi KEPLER 452 B, po tekstu Tijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića i produkciji Pozorišta „Bora Stanković“ Vranje,

zbog nove osećajnosti koju donosi generacijski spisateljsko-rediteljski spoj, Tijane Grumić i Juga Đorđevića, koji su nas dirnuli i osnažili  dubinom i nežnošću promišljanja intimne teme ljubavi, gubitka i prolaznosti na nepretenciozan i duboko pozorišni način.

  1. Stručni žiri sa velikim pijetetom apostrofira rad dizajnera svetla Radomira Stamenkovića, koji je svojim umetničkim darom doprineo visokom kvalitetu predstava ŽAK I NJEGOV GOSPODAR, SVEDOBRO i DOM BERNARDE ALBE.

Aleksandar Gajin, predsednik

Đurđa Tešić, član

Spasoje Ž. Milovanović, član

 

Nagrada OKRUGLOG STOLA KRITIKE dodeljuje se predstavi RUBIŠTE, po tekstu Ninoslava Đorđevića, u režiji Kokana Mladenovića i produkciji Šabačkog pozorišta.

Odluka je doneta većinom glasova.

Milivoje Mlađenović, predsednik Okruglog stola kritike

Aleksandra Glovacki, član

Hana Oklapi, član

 

08.05.2018.

BILTENI 54. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

 

pdfBilten 1

pdfBilten 2

pdfBilten 3

pdfBilten 4

pdfBilten 5

pdfBilten 6

pdfBilten 7

pdfBilten 8

26.04.2018.

 

23.04.2018.

program

 

 

03.04.2018.

                                                                             

PREDLOG SELEKCIJE ZA FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE "JOAKIM VUJIĆ" 2018. GODINE

 

Ako sam prošle godine, nakon duže pauze, ponovo intenzivno gledajući predstave u produkciji srpskih pozorišta, konstatovao da je situacija u ovdašnjem teatarskom životu alarmantno ozbiljna, sada moram donekle korigovati ondašnji zaključak. Situacija je sada, naime, mnogo gora. Mrtvilo, prepuštanje sudbini, odnosno rđavom toku kulturne svakodnevice, repertoarska lutanja i sve očiglednije koketeranje sa komericijalizacijom (a u nadi da će na taj način biti privućena ona publika koja želi da se zabavi i zaboravom utekne od stvarnosti), sve je intenzivnije prisutna u našim pozorištima. Istina, takva situacija nije karakteristična samo za prostore južno od Beograda i Vojvodine. Prošle godine predstave za ovaj festival nije prijavilo nekoliko teatara članova Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije. Tako je bilo i ove godine; predstave nisu prijavili Leskovčani i Zaječarci. Oni prvo, kako čujem, još uvek postoje, dok su ovi drugi u jednom času bili ukinuti. I to drugi put u poslednjih desetak godina. Uveren sam da bi neko – a ako baš niko, onda upravo ova Zajednica – morao da postavi pitanje zašto jedan teatar odbija da participira u procesu selekcionisanja, i da li se ovo pitanje sme svesti na odluku direktora, ili se pak tiče šireg društvenog i kulturnog konteksta koji, između ostalog, reprezentuje ova Zajednica. Takođe, smatram i da nije normalno da samo selektor bude zabrinut što je jedno od značajnijih domaćih pozorišta ukinuto zarad osnovanja kulturnog centra. Da li je to najava budućnosti koje će preoblikovati teatarski život Srbije, i da li će se crvena lampica upozorenja uključiti tek kada slične birokratske i antipozprišne odluke budu zakucane i na vrata ostalih ovdašnjih pozorišta.

Besparica, sve upornija, ozbiljnija i destruktivnija, ostavlja duboke ožiljke na predstavama pozorišta koja sam pohodio tokom minulih meseci. S druge strane, optimizam provocira činjenica da u Srbiji ipak postoje pozorištnici koji se ne mire sa postojećim stanjem. Bore se, naime. Pronalaze u sebi motive i energiju da uprkos nemaštini, nebrizi, nenormanim zakonima, ne pristanu na samozadovoljstvo, nerad, nebrigu i – prave predstave. Neke od njih su osrednje, neke su ispod nivoa na koje su nas ta pozorišta navikla, ali ima i predstava koje pomeraju postojeće granice i uzdižu teatarski čin iznad banalnog nivoa zabave. Istovremeno, baš su one najbolji način ulaganja u edukovanje publike.

Upravo na tragu ove teme, naglašavam da je jedna od neuralgičnih tačaka srpskog teatarskog života besmislena podela na takozvane repertoarske predstave, namenjene publici, i one koje nastaju zbog festivala. Razumem ovu dihotomiju kao posledicu opšte sluđenosti pozorišnih uprava, kao njihov šizofreni odgovor na potrebu da, s jedne strane, bude obezbeđena publika, ali i da, s druge strane, uz pomoć učešća na festivalima ubede svoje osnivače, lokalnu samoupravu, da je gradovima i opštinama pozorište još potrebno, da i dalje ima smisla ulagati i tu jadnu crkavicu u održanje teatarskog života u njihovim sredinama. No, pristajanje na ovu podelu – repertoarske i festivalske produkcije – najčešće dovodi do toga da u našim pozorištima nastaju ili frankeštanstke predstave, svojevrsni pačvork, kolaž, od svega i svačega, ili nešto još gore – slabašna i neuspešna imitacija nečega što nastaje na drugim mestima, u takozvanim pozorišno razvijenim sredinama. Ili tačnije, u drugim pozorištima, ali i u neka sasvim drugačija vremana.

Sve ovo ne pominjem zato što želim da držim pridike. Uveren sam, naime, da smo svi mi, pozorišni stvaraoci i teatarski kritičari, u istom loncu. Neprijatne istine koje saopštavam ne tiču se samo takozvane uže Srbije, nego su tek za nijansu zaoštrenije no što je to slučaj, recimo, u Beogradu koji doživljavamo kao pozorišnu metropolu.

Ipak, imao sam sreću da vidim predstave na koje bi i te kako morao da bude ponsan i teatarski Beograd. Prepoznao sam muku stvaralaca i pozorišnih uprava, ali i majstora u radionicama za izradu dekora i kostima, kao i pozorišnih administracija, koji su, svi odreda, u proces nastanka i plasmana predstava uložili volju, ljubav i trud, ali više od svega – ambiciju. Ambiciju da prave smele predstave, da budu odvažni u vremenima koja nisu sklona umetnosti (a ta vremena, koliko ja pamtim, traju sada već više od dvadesetak godina) i da pomeraju granice. A te granice postoje na sve s trane. U svesti naše publike, sada već ozbiljno odgajane na realiti šou programima i besramnim pozorišnim tezgama koje neumorno krstare Srbijom, stvarajući lažnu sliku o tome šta su teatar i pozorišna umetnost. Nažalost, granice postoje i u glavama mnogih naših teatarskih stvaralaca koji su zaboravili zbog čega su se svojevremeno upustili u pozorišnu avanturu. Zbog svega toga moj ovogodišnji izbor predstava za jedan od najznačajnijih domaćih pozorištnih festivala ne treba razumeti ni kao presudu, niti kao izraz elitizma, nego kao najiskreniji pokušaj da budu obodreni oni koji se u ovakvim pozorišnim okolnostima nemilice troše, ali i kao najdobronamernije podsećanje onima koji su se umorili da smognu snege i hrabrosti i vrate se na staze na kojima su nekada bili. Te staze, naravno, danas ne izgledaju kao nekada, ali su i dalje pozorišne.

Izbor koji sam načinio je, razume se, kao i svaki drugi izbor subjektivan, a u njega su ušle sledeće predstave:

  1. Milan Kundera, Žak i njegov gospodar, u režiji Davida Alića, Regionalno pozorište Novi Pazar

Ovu predstavu, koju po automatizmu predviđenim Statutom, na Festivalu izvodi domaćin, pa će Žak i njegov gospodar novopazarskog teatra biti odigran na otvaranju ovogodišnjeg „Joakima Vujića“. Nema sumnje da je ova inscenacija po mnogim svojim elementima značajan, hrabar i ambiciozan iskorak u repertoarskoj politici novopazarskog teatra, evidentno sračunat da raznovrsnim izazovima doprinese stabilizaciji glumačkog ansambla, da podstakne i provocira unapređenje scenskih i tehničkih resursa pozorišta, ali i da – što je od ogromnog značaja – podizanjem standarda utiče na formiranje nove publike. S obzirom na sve pomenute elemente, ali i zbog odvažnosti uprave i autorskog tima da pristupe inscenaciji baš ovog komada, čini se da je opravdana odluka Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije da domaćinstvo Festivala povere Novom Pazaru.

  1. LIFT – Slobodan šou Jelene Bogavac, režija Nenad Todorović, Drama srpskog Narodnog pozorišta u Prištini, izmeštena u Gračanicu

Lift je odličan primer dokumentarnog teatra, zasnovanog na transponovanju građe preuzete iz života u umetničku strukturu koja, s jedne strane, poništava izvesne elemente onoga što je neposredni materijal koji nudi sama stvarnost ali, s druge, tom istom „presnom“ životu daruje sasvim novu, dakako umetničku dimenziju – u ovom slučaju uspostavlja „kopču“ između devedesetih godina prošog veka i naše aktuelne stvarnosti, otkrivajući u isti mah i uzroke i karakter osakaćenosti naših života.

  1. Svedobro Stevana Vraneša, režija Nemanja Ranković, Narodno pozorište Užice

I tekst drame i predstava Svedobro apartne su pojave u kontekstu naše recentne pozorišne ponude budući da o sveopštem nasilju – fizičkom ali i duševnom – koja presudno određuju naše živote u poslednjih nekoliko decenija, govore na suptilan način, izbegavajući svaku naznaku prikazivanja brutalnosti. Primenjeni rediteljski postupak u skladu je sa literarnim prosedeom i otvara prostor za odlične glumačke kreacije.

  1. Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke, režija Bojana Lazić, Puls teatar, Lazarevac

Ovo je uzbudljiva i smelo koncipirana predstava koja potvrđuje istinu da je pozorište, odnosno dobar, maštovit i uzbudljiv teatar koji se tiče gledalaca, moguće praviti uprkos svemu. Svedenost glumačkog izraza postavljena je naspram naglašene dinamike vizuelnih elemenata predstave, što stvara posebnu vrstu tenzije i razdire (uzaludni) pokušaj održavanja prividnog mira u Bernardinom domu u kojem, međutim, sve vri od unutrašnjih strasti i raznih vrsta nemira.

  1. Četiri brata Radovana Tišme, režija Dragan Jakovljević, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac

Kragujevačka predstava je primer rediteljski i glumački valjano pročitanog dramskog predloška, komada koji samo donekle pripada toku srpske ruralne dramske tradicije, a zapravo oštro zaseca u sve elemente društvene strukture ovdašnje stvarnosti i na primeru jedne porodice ukazujući na uzroke suštine nelagodnosti koju osećamo živeći u ovoj državi. Istovremeno, probijajući se kroz opšta mesta koja su odavno označena kao usud određen našim mentalitetom, reditelj i glumci slede pisca i na tom tragu uspevaju da iza debelih naslaga onoga što najčešće definišemo pojmom otuđenosti, otkrivaju tragove ljudskosti koja je odelala svim iskušenjima savremenog života.

  1. Rubište Ninosava Đorđevića, režija Kokan Mladenović, Šabačko pozorište

Na tragu Jami distrikta i naročito Dogvila, svojih prethodnih predstava, zajedno sa piscem komada Rubište, reditelj nastavlja da sprovodi anatomsku analizu naše u svakom smislu pomerene stvarnosti i dijagnozu postavlja zaranjajući u duboko zatomljene magline neraščišćenih konflikata – međuljudskih ali i onih koji neprestano tinjaju u svakom pojedincu. U ovu analizu reditelj je uspešno uveo i glumački ansambl šabačke predstave.

  1. Kepler 452-B Tijane Grumić, režija Jug Đorđević, Pozorište “Bora Stanković” Vranje

Nežna, promišljeno napisana drama, ali i u istoj tolikoj meri suptilno režirana predstava, kroz prikaz intime glavne junakinje preispituju mnogo širu lepezu međuljudskih odnosa i, u krajnjoj liniji, aktuelnu društvenu klimu. U kontekstu svemirskih beskrajnih prostranstava, sudbine malih ljudi su naizgled beznačajne, ali u poređenju sa kosmosom lakše se nosimo i sa sopstvenom prolaznošću, pa i sa odlascima nama najbližih. Vešto formirajući krugove koji opasuju našu intimu – od smrti velikih zvezda svetskog šou biznisa, preko suočavanja sa neminovnošću odlaska najbližih članova porodice – junakinja drame prolazi kroz složeni proces sazrevanja, a reditelj i glumci na adekvatan način konkretizuju poetsku dimenziju ove priče i pretvaraju je u uzbudljivu predstavu.

* * *

Žao mi je što zbog Statuta Festivala nije moguće u selekciju uvrstiti i osmu predstavu u takmičarski program. Pa ipak, mislim da bi za Festival „Joakim Vujić“ bilo značajno da svojoj publici prikaže i predstavu Sjaj i beda Trećeg rajha Bertolda Brehta, u režiji Slobodana Skerlića, Drama srpskog Narodnog pozorišta u Prištini, izmeštena u Gračanicu.

Uveren sam da upravo ova predstava zaolružuje zastrašujuću sliku stvarnosti koju živimo, ukazujući na drevnu istinu da se istorija ponavlja. Možda je u pravu biofilozof koji je svojevremeno rekao da se istorija prvo dogodi kao tragedija a potom se ponovi kao farsa, ali u oba slučaja stradaju ljudi.

Voleo bih da ova predstava ipak bude izvdena u pratećem prgramu Festivala.

* * *

Predlažem da u čast nagrađenih bude prikazana predstava Ožalošćena familija Kraljevačkog pozorišta u režiji Miodraga Dinulovića, teatarskiuzbudljiva, glumački razigrana i rediteljski maštovita adaptacija slavne Nušićeve komedije koja će, uveren sam, razgaliti novopazarsku publiku.

* * *

Činjenica da su se u ovom izboru našle inscenacije čak četiri dramska dela savremenih domaćih autora svedoči i o odluci ne malog broja ovdašnjih teatara da svoje scene otvore za dela domaćih pisaca, što je izuzetno pohvalno. Na Festival su mogle biti pozvane još neke predstave. Da je akcenat ovog festivala na dramskom tekstu, u selekciju bih uvrstio Dvesta Petra Mihajlovića ili Ulicu usamljenih automobila Zorana Pešića Sigme. Dvoumio sam se i da li da iz jednog pozorišta pozovem obe ponuđene prestave, ali sam ipak izostavio Jelku kod Ivanovih Pozorišta „Bora Stanković“, užičku Mandragolu, ali i To kod nas ne može da bude pirotskog Narodnog pozorišta, koje ističem kao primere pozorišne predanosti i hrabre repertoarske poteze.

S poštovanjem,

Aleksandar Milosavljević,

pozorišni kritičar

 

 

31.10.2017.

10.ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ „МАЛИ ЈОАКИМ“

КРУШЕВАЦ, 8 – 15. 11. 2017.

РАСПОРЕД ИГРАЊА ПРЕДСТАВА

 

 

08.11.2017, 17:00

ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

Крушевачко позориште

Чаробњак из ОЗ-а, текст: Френк Баум/Зоран Лозанчић, режија: Зоран Лозанчић.

Препоручени узраст 5+

•        09.11.2017, 17:00 и   19:00.

Народно позориште Ужице

Палчица, текст: Ханс Кристијан Андерсен /Александар Павловић, режија: Немања Ранковић

Препоручени узраст 5+

•        10.11.2017, 17:00 и 19:00

Краљевачко позориште

Љубичаста бајка, текст: Горана Баланчевић, адаптација/режија: Миодраг Динуловић

Препоручени узраст 4+

•        11.11.2017, 17:00 и 19:00

Шабачко позориште

Мачак у чизмама, текст: Шарл Перо/Стефан Рјадков, режија: Стефан Рјадков

Препоручени узраст 4+

•        12.11.2017, 17:00 и 19:00

Позориште за децу Крагујевац

Јан Бибијан, текст: Елин Пелин/Бисерка Колевска, режија: Бисерка Колевска

Препоручени узраст 6+

•        13.11.2017, 17:00 и 19:00

Народно позориште Пирот

Алиса у земљичуда, текст: Луис Керол/Давид Алић, режија: Давид Алић

Препоручени узраст 7+

•        14.11.2017, 17:00 и 19:00

Прво приградско позориште “Театар Пулс” Лазаревац

Љубав на први поглед, текст: Александар Поповић, адаптација и режија: Александар Волић

Препоручени узраст 7+

•        15.11.2017, 17:00

ПРЕДСТАВА У ЧАСТ НАГРАЂЕНИХ И ЗАТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА

Позориште „Бора Станковић“ Врање,

Мачак у чизмама, текст: Шарл Перо/ Дарко Ковачовски и Нађа Василева, режија: Трајче Горгијев

Препоручени узраст 4+

 

 

29.10.2017. 

IZVEŠTAJ SELEKTORA 10. FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE "MALI JOAKIM"

 

Pokušaj vrednovanja predstava za 10. Festival pozorišnih predstava za decu i mlade „Mali Joakim“, uostalom kao i za bilo koji drugi pozorišni festival, zahteva definisanje modela festivalske stvarnosti iz koje se polazi i u koju se ulazi, kojoj se teži i od koje se, na kraju krajeva, beži. Odnosno, zahteva da se porazmisli, propitkuje i zapitkuje na koji način se festivalska stvarnost nameće, prepliće i sapliće sa bilo kojim drugim, semiotičkim rečnikom rečeno, modelom stvarnosti (političkim, ekonomskim, pravnim, običajnim itd.).

Nezavisno od konteksta u kojem razmatramo, termin „festivalska stvarnost“ moramo prihvatiti ne samo kao formalnu ili sadržajnu odrednicu već kao zahtev za drugačije mišljenje i stvaranje pozorišta. „Festivalska stvarnost“ je uvek jasan pokazatelj potrebe učesnika tih procesa da preispitaju pravila sopstvene discipline.

U takmičarskom, ali i estetskom, pa i najšire shvaćeno sociološkom smislu, „preispitivanje“ je problematično opšte mesto, vrednosno konotirano, pozicionirano u odnosu na drugo (moje/tuđe, staro/novo, blisko/daleko itd). Namerom da se obuhvate različiti modeli stvarnosti i unutar njih različite pozorišne prakse, ovogodišnja selekcija markira i zagovara napuštanje dominantne interpretativne paradigme kao neodržive u savremenom dobu brzog i neprekidnog protoka informacija, znatiželje i saznanja. Operativnost ovakvog pristupa zasniva se, pre svega, na nenametanju jednog dominantnog modela na mestu drugog, već na uspostavljanju aparata za mišljenje savremenog pozorišta za decu i o deci, čime se vrednovanje pre svega kontekstualizuje. Odlučimo li da se okoristimo ovakvim pristupom, neophodno je obeležiti polje i prepoznati mesta delovanja koja bi od festivala činila pozorišni i društveni događaj.

Pozorišni festival, naime, jeste događaj ukoliko podrazumeva prospekciju budućnosti, predviđa budućnost, reakciju, dakle, ako ima za cilj ne jednostavno i revijalno prikazivanje stanja i dostignuća lokalne scene, već na sopstvenim i tuđim (pozorišnim i izvanpozorišnim) iskustvima konkretno utiče na pozorišnu i izvanpozorišnu stvarnost u zadatom istorijskom vremenu i prostoru. Pozorišni festival je, da i na ovom mestu ponovimo, uvek javni događaj, i za to ima odgovornost javnog dogadjaja.

Za selekciju 10. Festivala pozorišnih predstava za decu i mlade „Mali Joakim“, Kruševac 2017, prijavilo se devet pozorišta Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije sa jedanaest predstava, po redosledu gledanja:

  • Pozorište za decu Kragujevac

-         Princezin rođendan, tekst: Oskar Vajld, režija: Todor Valov (premijerno izvođenje),

-         Jan Bibijan, tekst: Elin Pelin/Biserka Kolevska, režija: Biserka Kolevska (snimak)

  • Narodno pozorište Užice

-         Palčica, tekst: Hans Kristijan Andersen/Aleksandar Pavlović, režija: Nemanja Ranković (reprizno izvođenje)

  • Kraljevačko pozorište

-         Ljubičasta bajka, tekst: Gorana Balančević, adaptacija/režija: Miodrag Dinulović (praizvedba)

  • Pozorište „Bora Stanković“ Vranje

-         Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/ Darko Kovačovski i Nađa Vasileva, režija: Trajče Gorgijev (reprizno izvođenje)

  • Narodno pozorište Pirot

-         Alisa u zemlji čuda, tekst: Luis Kerol/David Alić, režija: David Alić (reprizno izvođenje)

  • Prvo prigradsko pozorište “Teatar Puls” Lazarevac

-         Ljubav na prvi pogled, tekst: Aleksandar Popović, adaptacija i režija: Aleksandar Volić (reprizno izvođenje)

  • Šabačko pozorište

-         Jedan mali san, jedan sničak, dramatizacija i režija: Zoran Karajić (reprizno izvođenje),

-         Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/Stefan Rjadkov, režija: Stefan Rjadkov (generalna proba)

  • Kruševačko pozorište

-         Čarobnjak iz OZ-a, tekst: Frenk Baum/Zoran Lozančić, režija: Zoran Lozančić (reprizno izvođenje)

  • Pozorište lutaka Niš

-         More mašte, scenario i režija: Bonjo Lungov (snimak)

U sumarnom prikazu odgledanih predstava može se reći da je početni entuzijazam o neophodnosti osamostaljivanja “Malog Joakima” od Festivala profesionalnih pozorišta Srbije “Joakima Vujića”, kao preduslovu bogatijih produkcija za decu i mlade, te podsticaju za aktivno učešće pozorišta-članica u “novom” ili tačnije “osamostaljenom” festivalu poprilično splasnuo.

Na ovom mestu valja zastati i konstatovati da pet pozorišta-članica Zajednice (Narodno pozorište Leskovac, Knjaževsko-srpski teatar “Joakim Vujić” Kragujevac, Regionalno pozorište Novi Pazar, Pozorište Timočke krajine “Zoran Radmilović” Zaječar i Narodno pozorište Priština, sa privremenim sedištem u Gračanici) nisu prijavile predstave za ovogodišnju selekciju. Verujemo da je njihovo neprijavljivanje tek kratak repertoarski predah u bogatim istorijama ovih pozorišta, kao neizostavnim stranicama istorije pozorišta Srbije.

Ako se ovogodišnja ponuda predstava upoređuje sa ranijim sezonama primetno je da se sa većom pažnjom pristupalo kako odabiru naslova, tako i odabiru, nečega što ćemo u ovom trenutku nazvati, autorskih ekipa. Ovim pre svega mislimo da se odustalo od brzih i lakih rešenja – ko god iz ansambla, grada, rodbine, dobrih prijatelja itd, a ko ima izraženu ljubav prema pozorištu i nešto malo pozorišne prakse dobrodošao je da uradi predstavu za decu. Ova opaska se odnosi naravno na pozorišta koja po definiciji nisu osnovana kao pozorišta namenjena deci i mladima. Međutim, ove godine, primetno je da većinu predstava kao kompletan autor (tekst, dramatizacija, adaptacija, režija, scenografija, kostim, odabir muzike itd.) potpisuje jedan čovek – reditelj.

Odsustvo saradnika odrazilo se i na same predstave – gotovo sve imaju ozbiljne dramaturške probleme u konstrukcijama priče: najprostije rečeno – neke imaju samo početak, neke samo kraj, neke početak i kraj, a neke samo sredinu. Nadalje, primetno je da su kostimska rešenja dominantno pronalažena u fundusima pozorišta, što samo po sebi nije loše, štaviše, ali, u isto vreme, na sceni se bez ikakvog opravdanja mogu videti bogati kostimi iz epohe, kao svojevrsno sećanje na nekakva srećnija i bogatija vremena, i jeftin flanel i več raspala perika - kupljeni onomad kod “kineza”. Ništa bolje nije prošla ni scenografija – ako već nisu reparirane i prefarbane stare kulise, nova scenografija pravljena je od belih platna, koja su jeftina i koja dobro mogu da se “boje svetlima”. Upravo svetlo, kao kakvi specijalni efekti, te pojedina rediteljska razmaštavanja, uz posvećenu igru ansambala jesu najveći kvaliteti ponuđenih predstava.

Svi registrovani problemi, da ne bude zabune, dobronamerno idu na račun kako uprava pozorišta, tako i reditelja. Prvima zbog nespremnosti da se još više posvete predstavama za decu – pronalaženjem više novca, angažovanjem neophodnih saradnika; drugima zbog pristajanja na ponuđene ne/uslove.

Svodeći napisano, uz ogradu da je predstava More mašte Lutkarskog pozorišta Niš bila prijavljena za prošlogodišnju selekciju, te da na osnovu Pravilnika nije uzimana u razmatranje za ovogodišnji takmičarski program, kao i da predstava grada domaćina učestvuje bez selekcije, za takmičarski program ovogodišnjeg Festivala „Mali Joakim“ predlažem sledećih sedam predstava:

  1. 1.Takmičarski program
  • Kruševačko pozorište

Čarobnjak iz OZ-a, tekst: Frenk Baum/Zoran Lozančić, režija: Zoran Lozančić.

U predstavi Čarobnjak iz OZ-a Kruševačkog pozorišta zapravo nema Čarobnjaka. Svodeći jedan od najznačajnijih romana za decu na ključne likove i sukobe – Doroti, Strašilo, Čovek od lima, Lav, Veštica i Vila, Zoran Lozančić uspeva da apostrofira, a glumci uspešno insceniraju dileme i probleme koje ova priča Frenka Bauma pokreće: odgovor na identitetski antagonizmi (ljubav, vera, nada, pamet i hrabrost) nalazi se u nama samima. Scenski efekti, uz glumačku razigranost, približili su ovu predstavu pozorišnom spektaklu.

Preporučeni uzrast 5+

  • Narodno pozorište Užice

Palčica, tekst: Hans Kristijan Andersen/Aleksandar Pavlović, režija: Nemanja Ranković

Aleksandar Pavlović bez previše otklona i dramaturških intervencija preuzima zaplet i scenosled bajke Palčica Hansa Kristijana Andersena, istovremeno dajući joj dijalošku živost pozorišta. Nemanja Ranković i ansambl Narodnog pozorišta Užice iz ovih osnova stvaraju uzbudljiv pozorišni čin koji nas sa lakoćom provodi kroz vizuelnu bajkovitost, svojevrsnu jezivost odrastanja i jasnom porukom da u kakvim god nedaćama se našli, čovek ne sme da izgubi suštinu – ljubav, poštenje i dobrotu.

Preporučeni uzrast 5+

  • Šabačko pozorište

Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/Stefan Rjadkov, režija: Stefan Rjadkov

Stefan Rjdakov uvodi ansambl Mačka u čizmama Šabačkog pozorišta u dvodimenzionalna scenografska rešenja karakteristična za lutkarsko pozorište. Upravo ova dvodimenzionalnost omogućila je da se energija igranja podigne do krajnjih granica, a vizuelni identitet predstave dobije estetsku doslednost. Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara – u najkraćem bi se mogli tematizovati događaji predstave Šabačkog pozorišta prezentovani onako kako ih je Šarl Pero osmislio u svojoj istoimenoj bajci.

Preporučeni uzrast 4+

  • Narodno pozorište Pirot

Alisa u zemlji čuda, tekst: Luis Kerol/David Alić, režija: David Alić

Alisa u zemlji čuda Čarlsa Latvidža Dodžsona (napisao delo pod pseudonimom Luis Kerol) je pravi primer književne priče u kojoj logika skoro i da ne postoji. Ipak, iako nedostaje konvencionalna priča, moralno dobra heroina i pouka, Alisa nas ne ostavlja sa osećanjem nepotpunosti i nedovršenosti. Kerol je izabrao san kao strukturu i time nas upleo u bizarne i fantastične racionalnosti sveta snova. Priču o devojčici Alisi koja kroz zečju rupu upada u svet fantazije, nastanjen čudnim bajkolikim bićima, David Alić i Narodno pozorište Pirot raskošno i razbarušeno postavljaju na scenu. Usredsređujući se na odnose i atmosferu kraljevstva Srcolike kraljice, oni pred decu i mlade iznose problem podaništva, slepog verovanja i apsurdnosti fascinacije vladarom, ko god da on jeste.

Preporučeni uzrast 7+

  • Pozorište za decu Kragujevac

Jan Bibijan, tekst: Elin Pelin/Biserka Kolevska, režija: Biserka Kolevska

Po jednom od prvih naučnofantastičnih romana pisanih za decu, velikana svetske i bugarske književnosti, Elina Pelina, Pozorište za decu Kragujevac stvara muzičko-scensku bajku vanredne emocionalnosti. Biserka Kolevska iz romana odabira i uprizorava one scene koje nestašnog dečaka Jana Bibijana susreću sa zlim čarobnjakom, začaranom princezom, podzemnim svetom i vode ga kroz put „odrastanja, razumevanja i emocionalnog sazrevanja“.

Preporučeni uzrast 6+

  • Kraljevačko pozorište

Ljubičasta bajka, tekst: Gorana Balančević, adaptacija/režija: Miodrag Dinulović

Drama za decu U dolini jorgovana Gorane Balančević, produciranjem, adaptacijom i režijom Miodraga Dinulovića postala je Ljubičasta bajka. Istorijski fakt o ženidbi Kralja Uroša I Nemanjića i francuske princeze, kasnije kraljice srpske, Jelene Anžujske, te legenda o nastanku „Doline jorgovana“, koja se proteže od Kraljeva do Raške, kao dokaz kraljevske ljubavi Uroša I prema supruzi, poslužio je autorskom timu Kraljevačkog pozorišta da stvori fantazmagorični, ogledni i, najtačnije rečeno, mio omaž srpskoj istoriji.

Preporučeni uzrast 7+

  • Prvo prigradsko pozorište “Teatar Puls” Lazarevac

Ljubav na prvi pogled, tekst: Aleksandar Popović, adaptacija i režija: Aleksandar Volić

Mjuzikl za decu Ljubav na prvi pogled Aleksandra Popovića, u adaptaciji i režiji Aleksandra Volića, sav u taktu čarlstona i diksilend džeza, gegovima slepstik komedije i farsično-grotesknog poigravanja spisateljskog jezika, ispričao je zabavne ljubavne dogodovštine poručnika Fikusa i Simfonije, ćerke kapetana Akorda. U poplavi španskih, južnoameričkih, blisko- i dalekoistočnih sentimentalnih serija bez stvarne sadržine, ovaj mjuzikl o ljubavi na “meksikanski način” kao da je namenjen delu mlade publike koja raste uz te i takve serije za koje je ovo možda mali korak ka ljubavi prema pozorištu.

Preporučeni uzrast 7+

  1. 2.Predstava u čast nagrađenih
  • Pozorište „Bora Stanković“ Vranje

Mačak u čizmama, tekst: Šarl Pero/ Darko Kovačovski i Nađa Vasileva, režija: Trajče Gorgijev

Za sam kraj valja naglasiti da je jedina selektorska nedoumica bila da li za takmičarski program uzeti Mačka u čizmama iz Šapca ili Vranja. Ne samo da se radi o istom naslovu, već se u obe predstave prepoznaje ista dramaturško-rediteljska škola pozorišta za decu iz Bugarske. Karakteristično je da polovinu naslova ponuđenih predstava potpisuju Bugarski umetnici. Zainteresovani gledaoci prepoznaće čitav niz zajedničkih elemenata u svakoj od tih predstava, kao i u predstavama autora iz Srbije koji stvaraju pod jakim uticajem te škole. To je dovelo do izvesne unisionosti. Ipak i u toj i takvoj prepoznatoj estetskoj sličnosti i etičkoj istovetnosti, Mačak u čizmama iz Vranja donosi nepresušnu radost igranja i stvaranja.

Selektor 10.Festivala pozorišnih predstava za decu i mlade “Mali Joakim”

mr Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog

 

 

19.05.2017.                                               

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA 53. FESTIVALA ’’JOAKIM VUJIĆ’’

Žiri 53. festivala profesionalnih pozorišta Srbije ’’Joakim Vujić’’ u sastavu: Slavenko Saletović (reditelj), Angelina Lukić (glumica) i Filip Vujošević (dramaturg), na sednici 19. maja 2017. godine (8. sednica žirija u periodu između 13. i 19. maja), doneo je sledeće odluke:

Nagrada za najbolju predstavu u celini dodeljuje se predstavi ’’Ruža, uvela’’ u izvođenju Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Predstava na maestralan i uverljiv način transponuje Vranje Bore Stankovića u univerzalnu, svevremenu priču koja se tiče sredine i vremena u kome nastaje. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Milanu Neškoviću za režiju predstave ’’Ruža, uvela’’ u izvođenju Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Precizni, u isto vreme minimalistički rediteljski postupci, stvaraju svet koji funkcioniše kao savršeni mehanizam i u kome se otvara prostor za uverljivu glumačku igru. Odluka je doneta jednoglasno.

Nagrade za najbolja glumačka ostvarenja (4 ravnopravne) dodeljuju se:

               - Aleksandru Aleksiću za uloge Bepa i Ivanka u predstavi ’’Ribarske svađe’’ Narodnog pozorišta Pirot. Aleksić se bravurozno transformiše iz jedne u drugu ulogu. Odluka je doneta većinom glasova.

- Kristini Janjić Stojanović za ulogu Stane u predstavi ’’Ruža, uvela’’ Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Glumica dosledno i efektno tumači svoj lik i dostiže visok nivo glumačke uverljivosti. Odluka je doneta većinom glasova.

- Jeleni Filipović za ulogu Cvete u predstavi ’’Ruža, uvela’’ Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Filipovićeva uverljivo ide najopasnijih putem, vešto žonglirajući između komičke i tragičke uloge. Odluka je doneta većinom glasova.

- Bojanu Jovanoviću za ulogu Koste u predstavi ’’Ruža, uvela’’ Pozorišta ’’Bora Stanković’’ Vranje. Jovanović vešto gradi složenu glumačku rolu, koristeći suptilna i snažna glumačka sredstava. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Tamari Bušković za upečatiljivo i efektno scensko rešenje u predstavi ’’Kralj Lir’’ Narodnog pozorišta Užice. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Zorani Petrov za kreaciju kostima u predstavi ’’Ribarske svađe’’ Narodnog pozorišta Pirot. Kostimi dosledno i maštovito prate ideju predstave i izrazito su funkcionalni. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada za najboljeg mladog glumca/glumicu do 25 godina dodeljuje se Maji Jovanović za ulogu Keke u predstavi ’’Ribarske svađe’’ Narodnog pozorišta Pirot. Precizno i emotivno, Maja Jovanović gradi višeslojan lik Keke i kreira uverljivu ulogu koja izaziva simpatije. Odluka je doneta jednoglasno.

Specijalna nagrada dodeljuje se Jeleni Mijović za originalno dramsko delo ’’Ruža, uvela’’, nastalo po motivima dela Bore Stankovića. Izrazito inteligentno, koristeći likove iz različitih Stankovićevih dela, Mijovićeva kreira zaokruženu dramsku strukturu i otvara mogućnost potpuno novih čitanja tema iz naše književne tradicije. Odluka je doneta većinom glasova.

Nagrada Okruglog stola kritike dodeljuje se predstavi "Play Andric ili ljudi o kojima se ne može mnogo kazati" u izvođenju Kraljevačkog pozorišta.

U Pirotu, 19. maja 2017. godine,

Slavenko Saletović

Angelina Lukić

Filip Vujošević

 

14.05.2017.

BILTENI 53. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

pdfBilten 1

pdfBilten 2

pdfBilten 3

pdfBilten 4

pdfBilten 5

pdfBilten 6

pdfBilten 7

pdfBilten 8

 

21.04.2017.

PREDLOG SELEKCIJE ZA FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE „JOAKIM VUJIĆ“ 2017. GODINE

Putujući i gledajući predstave po Srbiji, osvedočio sam se da je stanje našeg teatarskog života ozbiljnije i teže no što se to u prvi mah može učiniti. No, zar je logično očekivati da u času sveopšte devastacije ovdašnjeg pozorišta i višegodišnje krize (u kojoj je hronična besparica samo jedan od elemenata, možda i najbenigniji) bilo koji segment tog života bude pošteđen. Uverio sam se, naime, da u ovakvoj situaciji teatri u Srbiji plaćaju ogroman danak odsustvu sistemskih rešenja. U tom smislu je rečita i činjenica da čak tri pozorišta iz Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije uopšte nisu prijavila predstave za Festival. To su Narodno pozorište Leskovac, zaječarsko Pozorište „Zoran Radmilović“ i Regionalno pozorište Novi Pazar .

Jedan od problema je smanjivanje obima i kvaliteta produkcije, ali je, čini mi se, još i veći posledica primetne dezorijentisanosti na planu definisanja koncepcije repertoara, što rezultira razapetošću pozorišnih uprava između pritiska da na repertoaru postave predstave koje će po svaku cenu napuniti salu i prirodne želje ansambala da se razvijaju, oprobaju se u različitim žanrovima i kroz saradnju s novim rediteljima otkrivaju vlastite glumačke, umetničke kapacitete. Naravno, ne očekujem da pozorišta okrenu leđa publici, ali očekujem – mislim opravdano – da i ovakvim vremenima (a možda naročito u ovakvim vremenima) teatri ne podilaze najnižim ukusima. Jer sam uveren da ako danas ne uložimo trud, znanje, umeće i talenat i u ambicioznije projekte, uskoro nećemo uopšte imati pozorišnu publiku. A tada bi se nekome lako moglo učiniti da je pozorište suvišno, da u njega nema smisla ulagati ni ovo malo novca koliko je našem teatarskom životu pripalo.

U takvoj situaciji sam smatrao da pri pravljenju selekcije za „Joakima Vujića“ prednost treba dati predstavama zasnovanim na smelim istraživanjima, projektima čiji su autori spremni da rizikuju, da svojim ansamblima i svojoj publici ponude uzbudljive avanture. Dabome, moj kriterijum nije bio utemeljen na evidentiranju pokušaja ili namera. Zanimao me je konačni rezultat.

Nakon što sam video dvadesetjednu (21) predstavu, od kojih je šesnaest (16) regularno prijavljeno na osnovu festivalskog Pravilnika, dok sam preostalih pet (5) pogledao ili sticajem okolnosti ili na molbu pojedinih pozorišnih uprava, za takmičarski program ovogodišnjeg Festivala „Joakim Vujić“ predlažem sledećih sedam (7) predstava:

1. Ribarske svađe Karla Goldonija u režiji Bojane Lazić, Narodno pozorište Pirot;

2. Kralj Lir Vilijama Šekspira u režiji Ivana Vukovića, Narodno pozorište Užice;

3. Revizor za jugoistok, po tekstu Svetislava Basare i u režiji Marka Torlakovića, Šabačko pozorište;

4. Kir Janja Jovana Sterije Popovića u režiji Dragane Varagić, Knjaževsko-srpski teatar, Kragujevac;

5. Ujedinjenje ili smrt 1918. Jelene i Milene Bogavac u režiji Jelene Bogavac i Nenada Todorovića, Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici;

6. Ruža, uvela, po tekstu Jelene Mijović i u režiji Milana Neškovića, Narodno pozorište „Bora Stanković“, Vranje;

7. Play Andrić, ili ljudi o kojima se ne može mnogo kazati, prema tekstovima Ive Andrića, u režiji Mie Knežević, Kraljevačko pozorište.

Napominjem da predstave na Festivalu treba da budu izvedene upravo ovim redosledom.

* * *

  • U Ribarskim svađama Bojana Lazić je hrabro izmestila radnju komada u bajkovite predele dečje igre i sveta koji bi svakako pripadao mašti da nije Goldonijevih dramatis persona i njihovih odnosa, da nije ključnog pitanja koje će u jednom času tri glavne junakinje postaviti sebi: „Mi smo prijateljice. Da li smo?“ Otuda će u svi goldonijevski kalamburi, sva nadgornjavanja siromašnih ribara, u ovoj predstavi biti u funkciji potrage upravo za odgovorom na ovo pitanje. Postaće to zapravo potraga za odgovorom na pitanje: kakvi smo mi to ljudi i, napokon, da li smo uopšte ljudi? U ovako teatralizovanoj stvarnosti svet nije onakav kakvog ga mi vidimo, nego je odraz onoga što junaci predstave misle o tom svetu i, posebno, o sebi u tom svetu. Obrise istinske realnosti ćemo videti tek kada tri devojke spoznaju pravi odgovor na pitanje ko su one. Sve ostalo u ovoj predstavi je igra. Autentična, teatarska. I, naravno, u toj predstavi sve je jezik, njegova melodija i ritam, koje prepoznajemo ne samo kao sredstvo komuniciranja, no kao jednog od glavnih junaka priče.
  • Šekspirov Lir je ogroman pozorišni izazov, a na njega su užički glumci, predvođeni rediteljem Ivanom Vukovićem, spremno odgovorili ambicioznom predstavom u kojoj je težište priče pomereno iz sfere ličnog i egzistencijalnog u prostore društvenog i političkog. Rezultat je uzbudljiva, višeslojna politički angažovana predstava u kojoj jasno razotkrivamo funkcionisanje nakaradnog sistema vlasti, baš kao i kompletnog društva, zasnovanog na licemerju, pohlepi i omamljujućoj želji za moći koju podrazumeva tron. Užičani su realizovali složenu ansambl predstavu čiju višeslojnost podržavaju scenografska i kostimografska rešenja.
  • Politika je centralno mesto i groteskne Basarine parafraze Gogoljevog Revizora. U ovom slučaju sintagma „politika kao sudbina“ dobija drugačiji smisao, pretvara se – baš kao što je to slučaj i sa našom stvarnošću – u lakrdiju, u igru čiju logiku ne određuje preki nalog vremena, pa ni društvene okolnosti, nego najličniji interesi karikiranih dramskih junaka, zatočenih u svoj mali i u žabokrečinu pretvoreni palanački mikrokosmos. Suočeni sa aktuelnom parolom dana koja glasi „Idemo u Evropu“, poput Gogoljevih junaka koji prestravljeni dočekuju „revizora“, i ovi naši palančani zapravo otkrivaju naličje ovdašnjeg evropejca. Prafrazirajući Gogolja Basara ispisuje crnohumornu satiru, a reditelj predstave Marko Torlaković dosledno sledi piščeve intencije i pogađa pravo u centar.
  • Kragujevački Kir Janja jedno je od onih scenskih „čitanja“ Sterijinih drama koja svesno idu po ivici noža. Svojim rediteljskim postupkom Dragana Varagić ne samo da stavlja na probu aktuelnost ovog komada nego i temeljno preispituje odnose između Sterijinih dramatis persona, a to čini u svetlu vremena u kojem živimo – bezdušnog i opterećenog gramzivošću, relativizujući na taj način sve debele naslage komike koje je tradicija – od rimske i komedije del arte, preko Molijera – darivala Sterijinom škrtom Janji, sada ga pretvarajući u tragičnu figuru. Pri tom je rediteljka svojim postupkom pred ansambl stavila ozbiljne zadatke, a način na koji su ih glumci rešili doprinosi kvalitetu i značaju ove predstave.
  • Povest kao groteska, i groteska kao pogled na svet biće temeljne ideje na kojima tandem Jelena Bogavac i Nenad Todorović grade predstavu Ujedinjenje ili smrt 1918. Bazirana na istorijskoj faktografiji – zapisnicima koji svedoče o Podgoričkoj skupštini na kojoj je doneta odluka o stupanju Crne Gore u zajedničku državu sa Srbijom i ukidanju crnogorske monarhije, te odjecima ove Skupštine, odjecima koje – videćemo – traju do naših dana, autori predstave zapravo demistifikuju mehanizme funkcionisanja onoga što na ovim našim balkanskim prostorima u sebi sadrži pojam „politika“, ukazujući na sveopšti primitivizam, ignorantstvo i, pre svega, političku nezrelost onih koji odlučuju o sudbini ovdašnjih naroda. U isti mah, predstava svedoči i o provokativnom teatarskom postupku čiji je rezultat živa, duhovita pozorišna igra, o jednom od načina na koje je moguće teatarski razigrati vazda „suvu“ dokumentarnu građu.
  • Jelena Mijović nije dramatizovala novelu Bore Stankovića Uvela ruža nego je na osnovu Stankovićevih literarnih likova i elemenata preuzetih iz njegove proze napisala dramu o sudbini dvoje mladih ljudi u svetu ustrojenom na principima koji afirmišu otuđenost, poništavaju ljudskost i unižavaju ženu. A sve to u svetu koji je još u Borino doba pokušao da načini iskorak iz patrijarhalne stvarnosti, no do danas nije stupio na čvrsto tlo. U takvom svetu sve postaje privid. Pa i ljubav, čast, povernje. Postupkom dekonstrukcije, Milan Nešković, reditelj predstave, gradi situaciju pozorišta u pozorištu, teatralizacijom sugeriše nestvarnost Stankovićevog idiličnog i nostalgičnog pogleda na staro Vranje, ali ipak svojom scenskom „pričom“ uspeva da, koristeći se vokabularom savremenog teatra, sačuva Stankovićevu poetičnost.
  • Mia Knežević se smelo hvata u koštac sa Ivom Andrićem, te od fragmenata njegove literature scenskim sredstvima gradi predstavu u kojoj pozorište nije puka ilustracija proze. Naprotiv, rediteljka otkriva „igrivost“ Andrića, te njegovo delo postaje osnov uzbudljivog scenskog razigravanja. U ključu postdramskog pozorišta ova predstava postaje teatarska povest o sudbinama ljudi „

* * *

Uveren sam da festivali, pa i ovaj koji s ponosom nosi ime oca srpskog teatra, nisu samo mesta odmeravanja pozorišnih predstava (uostalom, ne smatram da je teatar olimpijska disciplina), nego posvećen prostor u kojem prikazane predstave mogu – i publiku i učesnike – da podstaknu na razmišljanje.

U slučaju sekekcije koju nudim, razmišljanja mogu da idu u pravcu razmatranja činjenice da se među predstavama koje će biti prikazane u Pirotu nalaze i inscenacije inostranih i domaćih klasika (Šekspir, Goldoni i Sterija, a posredno Gogolj, Stanković i Andrić), predstave nastale na osnovu dokumentarističkog postupka, ali i scenske postavke savremenih domaćih autora (Basara, Mijović). Razmišljanja, takođe, mogu (i treba) da se bave i rediteljskim prosedeima koji su – u ovom izboru – evidentno međusobno veoma različiti. No, ova selekcija – nadam se – i te kako pobuđuje i razmišljanja o činjenici da su ovdašnji teatri, usred jedne od najvećih kriza koje su potresale naš pozorišni život, smogli snage da se bave upravo ovim piscima i njihovim delima, da angažuju baš ove reditelje, te da naprave ovakve predstave.

Da li je bilo boljih predstava? Možda! Ali bi se one morale naći u sasvim drugačijoj sekeciji. A nju bi, razume se, morao da načini drugi selektor.

Aleksandar Milosavljević,

pozorišni kritičar

 

02.11.2016.                              

14859830 1776617732593692 6995623223496947793 o

 

14.10.2016.                            IZVEŠTAJ SELEKTORA 9.FESTIVALA POZORIŠNIH PREDSTAVA ZA DECU I MLADE „MALI JOAKIM“

 

Kao selektor festivala Mali Joakim odgledao sam deset prijavljenih predstava članova Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije i to:
-    „Alisa“ – PULS Teatar Lazarevac  / premijerno izvođenje/
-    „Mali princ“ Narodno pozorište Pirot / reprizno izvođenje/
-    „Basne iz senke“ Pozorište za decu Kragujevac / reprizno izvođenje/
-    „Čudesna družina jedne stonoge“ Pozorište lutaka Niš / snimak/
-    „San letnje noći“ – PULS teatar Lazarevac - / snimak/
-    „Aladin“ – Kruševačko pozorište  / snimak/
-    „Bašta sljezove boje“ –Knjaževsko srpski teatar Kragujevac / snimak/
-    „Tri praseta" – Pozorište timočke krajine Zaječar / snimak/
-    „U cara Trojana kozje uši“ – Narodno pozorište Užice- / snimak/
-    „More mašte“ –Pozorište lutaka Niš / snimak/
U skladu sa Pravilnikom festivala Mali Joakim predstava grada domaćina učestvuje bez selekcije i to će biti predstava „ Ivica i Marica“ po tekstu Dejana Aleksića u režiji Aleksandre Kovačević u izvođenju Kraljevačkog pozorišta.
Opšti utisak nakon odgledanih predstava je da je osamostaljivanje festivala dodatno motivisalo dramska pozorišta, članice Zajednice na ozbiljnije repertoarsko promišljanje i produkciju predstava za decu i mlade koju čine nove drame namenski pisane za pozorišne kuće.
 U opštem tonu zadovoljstva ne treba prenebregnuti činjenicu da nekoliko pozorišta Zajednice nisu prijavila svoje predstave za Mali Joakim / Narodno pozorište Priština, Šabačko pozorište, Narodno pozorište Leskovac, Regionalno pozorište Novi Pazar/ te ovim putem apelujem i izražavam nadu da će nam se do sledećeg festivala uprave ovih pozorišta pridružiti u nameri da svake godine bogatimo svoje repertpare kvalitetnim predstavama za decu i mlade.
A sada o selekciji:
Većina izabranih predstava ovogodišnjeg Malog Joakima nastala je na originalnom dramskom predlošku, /na praizvedbama komada  Ljubivoja Ršumovića, Dejana Aleksića, Spasoja Milovanovića, Nataše Ilić/, ili na dramskoj klasici i adaptcaiji iste /Šekspir, Egziperi, Ćopić/ što je presudno uticalo da se opredelim da ovogodišnju selekciju zasnujem na predstavama koje svoju bazu vuku iz čvrstog dramskog tkiva, gde režijsko sredstvo nadgrađuje i domaštava, a ne služi samo sebi uživajući u rediteljskoj samodovoljnosti ili atrakciji.
Drugi zajednički imenitelj izabranih naslova je posvećena igra ansambla koji zdušno ostvaruje rediteljsku ideju, kao i izuzetno visok estetski nivo scenskog dizajna predstava.
Što se tiče usklađenosti selekcije prema ciljnoj grupi, tri predstave se obraćaju nižem školskom uzrastu, dok se četiri predstave takmičarske selekcije obraćaju višim razredima osnovne škole .  
Kako je Mali Joakim festival pozorišnih predstava za decu i mlade,  pred žirijem je da razreši enigmu i vrednuje na pravi način ove dve kategorije stvaralaštva , koje su u mnogo čemu slične ali u mnogome i različite po izboru i količini scenskih sredstava...
Izabrane predstave takmičarske selekcije 9.Festivala pozorišnih predstava za decu i mlade „MALI JOAKIM“ su sledeće:
Predstave u selekciji date su po azbučnom redu naslova komada
ALADIN- Spasoje Ž. Milovanović – Zoran Lozančić – Kruševačko pozorište
Delo  Spasoja Ž.Milovanovića reditelj vešto nadgrađuje  koristeći iskustva kombinovane forme dramskog i lutkarskog teatra. Aladin je ostvarenje upečatljive scenske likovnosti i dostojan je sledbenik predstava za decu Kruševačkog pozorišta, koje su podigle prag očekivanja kada je reč o profesionalnom stvaralaštvu za decu i mlade u pozorištima uže Srbije.
Preporučeni uzrast: 6+
BAŠTA SLjEZOVE BOJE- B.Ćopić – Marko Misirača – Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac
Predstava Marka Misirače okrepljujuće je podsećanje na sentimentalni svet časnih i robusnih Ćopićevih junaka.  Opsežnu narativnu formu  u dramaturškom vođenju radnje reditelj nadoknađuje majstorskom  glumačkom igrom čitavog ansambla, kao i komičnim kalamburom koji veseli male gledaoce.
Preporučeni uzrast 10+

IVICA I MARICA – Dejan Aleksić – Aleksandra Kovačević – Kraljevačko pozorište
Ispričana vešto skrojenim stihom, poznata bajka u reinterpretaciji pesnika Dejana Aleksića postaje komično-sentimentalna avantura u kojoj podjednako uživaju i deca i roditelji.   Rediteljka Kovačević podržana nadahnutim ansamblom izgradila je efektnu i raskošnu predstavu koja se obraća gledaocu modernog doba.
Preporučeni uzrast 6+

MALI PRINC – A.S.Egziperi – David Alić – Narodno pozorište Pirot
Antologijska priča o malom princu koji odraslima otkriva zapretene tajne detinjstva, poslužila je mladom reditelju /koji je i autor dramatizacije / da postavi veoma zanimljivu predstavu koja je kvalitativni produkcijski pomak u repertoaru Narodnog pozorišta u Pirotu. Inventivna režijska rešenja drže malu publiku u stanju stalne napetosti i duboko je uvlače u scensku avanturu u kojoj je  deci namenjena aktivna uloga.
Preporučeni uzrast: 10+

SAN LETNjE NOĆI – V.Šekspir- režija Zoran Lozančić – PULS teatar Lazarevac
Izuzetno zahtevnu dramsku strukturu „Sna letnje noći“  reditelj Zoran Lozančić pokušava da razloži scenskim jezikom lutkarstva,  što  magični svet  vila i vilenjaka čini scenski mogućim i veoma zavodljivim.
Izuzetna likovnost predstave i hrabri naum autorske ekipe da kultnu priču približe mladima jezikom pozorišta lutaka, preporučuju ovu predstavu za ovogodišnju selekciju festivala.
Preporučeni uzrast predstave 10+

U CARA TROJANA KOZJE UŠI – Ljubivoje Ršumović – Boris Todorović – Narodno pozorište Užice
Ljubivoje Ršumović svojoj kolekciji drama za decu dodaje i praizvedbu  „U cara Trojana kozje uši“ , bogateći našu dramsku baštinu namenjenu najmlađima.  Ršumovićev stihovani dramski tekst obrađuje niz paralelnih tokova radnje koja se obrće oko mračnog i surovog cara Trojana, tako da reditelj Todorović poštujući sve nivoe predloška gradi veoma slojevitu i opširnu scensku igru koja se obraća podjednako kako mladom, tako i odraslom gledaocu.
Hvale vredna glumačka igra ansambla dostojna je specifične težine dramskog teksta i ideja koje on afirmiše.
Preporučeni uzrast: 10+

ČUDESNA DRUŽINA JEDNE STONOGE – Nataša Ilić – Miloš Jagodić – Pozorište lutaka Niš
Šarmantna i duhovita priča o prijateljstvu i snazi zajedništva  koju  Nataša Ilić  prelama kroz formu basne, podjednako je interesantna i deci i roditeljima. Za ovo je zaslužan pre svega posvećen ansambl Pozorišta lutaka koji se sa lakoćom snalazi i u dramskoj formi igre, koju stilizovano kreira reditelj Jagodić.  Atraktivan scenski dizajn, songovi i plesne tačke, kao  i eruptivna igra ansambla preporučuju ovo ostvarenje za festivalsko nadmetanje.
Preporučeni uzrast 5+

Predstava u čast nagrađenih
BASNE IZ SENKE – Biserka Kolevska – Pozorište za decu Kragujevac
Senka kao jedno od najstarijih izražajnih sredstava u teatru je okosnica ove veoma zahtevne i atraktivne pozorišne predstave. Rediteljka Kolevska / najveći deo svog umetničkog rada posvetila pozorištu senki/  je sa nadarenim i vojnički posvećenim ansamblom Pozorišta za decu iz Kragujevca stvorila čarobni svet koji se konstruiše  i dekonstruiše pred očima malog gledaoca, obogaćujući formu basne večno inspirativnom temom klovnova.  Mala publika sa ove predstave  izlazi „zaražena“ idejom koju će okušati u praksi kada se prvo svetlo „osenči“ na zidu dečije sobe.
Preporučeni uzrast: 4+
Polazeći od sentence „Neka cveta hiljadu cvetova“,  zaključujem ovaj selekcioni izveštaj ohrabren činjenicom da će Mali Joakim stvarati velike predstave koje će graditi još veće ljude.
Neka nam dece i pozorišta nikada ne bude dosta!
Selektor 9. Festivala Mali Joakim
Miodrag Dinulović, pozorišni reditelj

 

 

07.06.2016.

BILTENI 52. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

pdf Bilten 1

pdf Bilten 2

pdf Bilten 3

pdf Bilten 4

pdf Bilten 5

pdf Bilten 6

pdf Bilten 7

28.05.2016.

23.05.2016.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA 52. FESTIVALA "JOAKIM VUJIĆ"

Nagrada za najbolju dramsku predstavu u celini dodeljuje se predstavi Šekspirovog komada 'Perikle' u izvođenju Šabačkog pozorišta. Predstava je na najbolji mogući način sjedinila tradiciju pučke elizabetanske komedije i moderne prikazivačke igre i time postigla da jedno klasično delo donese radost savremenom gledaocu.

Nagrada za najbolju režiju dodeljuje se Nikiti Milivojeviću za režiju predstave 'Perikle', u izvođenju Šabačkog pozorišta. Njegova promišljena režija ostvarila je jedinstvo svih elemenata pozorišnog fenomena, i kroz radioničku improvizaciju, s jedne strane, i vrhunsku artističku preciznost, s druge strane, omogućila stvaranje pozorišne sinteze kroz organiku zanatske perfekcije i ubedljivog doživljaja. Ovom predstavom Milivojević dokazuje da se vrhunski pozorišni čin može ostvariti i kroz preciznu i nadahnutu igru celog ansambla, jednostavnim ali maštovitim i efikasnim sredstvima.

Nagrade za glumačka ostvarenja dodeljuju se:

-          Milanu Vasiću za ulogu Hljestakova u predstavi 'Revizor', po delu Nikolaja Gogolja, u izvođenju Narodnog pozorišta Priština, sa sedištem u Gračanici. Vasić je u ovoj ulozi pokazao visoko umeće vladanja glumačkom tehnikom kao i svoju raskošnu i zaraznu komičku energiju.

-          Aleksandru Raduloviću za ulogu Svinje u predstavi 'Životinjska firma', po tekstu Jordana Cvetanovića, u izvođenju Narodnog pozorišta Pirot. U ovoj ulozi ostvario je fascinantno poistovećivanje sa beskrupuloznim likom direktora firme uz tačno i precizno vođenje tokova glumačke igre.

-          Žetici Dejanović za ulogu Maše u predstavi 'Tri sestre', po drami Antona Pavloviča Čehova, u izvođenju Pozorišta 'Bora Stanković' iz Vranja. Ostvarila je snažnu glumačku ekspresiju i uzbudljiv emotivni doživljaj polazeći od tačne analize unutrašnjih tokova lika. U celovito uspešnoj predstavi ona je nosilac čehovljevskog doživljaja sveta.

-          Vladimiru Milojeviću za ulogu Naratora u predstavi 'Perikle', po delu Vilijema Šekspira, u izvođenju Šabačkog pozorišta. Vešto vodeći maštovitu igru celog ansambla, uspeo je da funkciju naracije pretvori u vrhunski teatarski čin, visokom scenskom artikulacijom i raskošnom glumačkom tehnikom.

Nagrada za najbolju scenografiju dodeljuje se Tatjani Radišić i Stevanu Bodroži za scenografiju u predstavi 'Životinjska firma', u izvođenju Narodnog pozorišta Pirot. Rešenje scenografije u ovoj predstavi je dokaz da se i skromnim ali tačnim sredstvima može ostvariti funkcionalna vizuelnost. Koncept prostora, kao odlučujući element ove predstave, omogućio je tačnu događajnu atmosferu.

Nagrada za najbolju kostimografiju dodeljuje se Jeleni Stokući za kostimografiju u predstavi 'Perikle', u izvođenju Šabačkog pozorišta. Prateći koncept predstave u duhu pučkog teatra, kostimi Jelene Stokuće su, ne samo estetski oblikovani, nego su i multifunkcionalni što bitno doprinosi bogatstvu i lakoći glumačke igre.

Nagrada za najbolju originalnu muziku dodeljuje se Vladimiru Pejkoviću za muziku u predstavi 'Farenhajt 451', Narodnog pozorišta u Nišu. Originalna autorska muzika, u duhu minimalističke estetike, u najvećoj meri doprinosi ostvarenju apstraktne atmosfere predstave i na najbolji način nadgrađuje vizuelni koncept i glumačku igru.

Nagrada za najboljeg mladog glumca dodeljuje se Milošu Vojnoviću za ulogu u predstavi 'Perikle', po delu Vilijema Šekspira, u izvođenju Šabačkog pozorišta. Vešto i sa lakoćom, uspeo je da, smenjujući ironiju i saosećanje, u punoj meri dosegne tragikomičnu dimenziju svoje uloge kao i cele predstave.

Specijalna nagrada dodeljuje se Narodnom pozorištu Užice za predstavu 'Hromi ideali', na osnovu dramatizacije Olge Dimitrijević, prema romanu Milutina Uskokovića, u režiji Zlatka Svibena. Narodno pozorište Užice je ovom predstavom ostvarilo veliki i zahtevan produkcijski poduhvat, uz doprinos kolektivne igre velikog dela ansambla užičkog pozorišta, što u našem savremenom pozorišnom životu predstavlja retkost.

Nagrada za najbolju predstavu specijalnog programa dodeljuje se predstavi 'Gde je nestao Harms' po komadu Mile Mašović Nikolić, u režiji Angelča Ilievskog, u izvođenju Narodnog pozorišta u Nišu. Ova predstava u svim svojim elemntima predstavlja celovit i zaokružen pozorišni čin u kome se posebno ističe nadahnuta i disciplinovana kolektivna igra, na čelu sa mladim Dušanom Matejićem. Njegova glumačka ubedljivost i scenski artizam predstavljaju motor cele predstave i doprinose njenom visokom nivou.

 

12.05.2016.

PROGRAM FESTIVALA

Pored sedam predstava u glavnom programu pod nazivom “Od klasike do rijalitija“ i predstava u specijalnom i revijalnom programu, na festivalu će biti održan i veliki broj okruglih stolova, panel diskusija i pratećih aktivnosti.

GRAČANICA, 14-21. MAJ 2016.

subota, 14. maj
19.30. Svečano otvaranje
20.00 “Revizor” Nikolaja Gogolja u režiji Maurisia Farea, Narodno pozorište Priština (glavni program)
22.30. “Farenhajt 451”, u režiji Bojane Lazić, po motivima romana Reja Bredberija, Oldosa Hakslija i Jevgenija Zamjatina, u dramatizaciji Bojane Lazić i Vesne Perić, Narodno pozorište u Nišu (glavni program)

nedelja, 15. maj
19.00. “Istrajnost”, prema kolektivno napisanom tekstu inspirisanom romanom Šarla Vidraka, u režiji Žan-Batist Demarinjija i ko-produkciji “Puls teatra” iz Lazarevca i pozorišta “Le Studio” iz Beograda (specijalni program)
22.30. “Gde je nestao Harms”, po tekstu Mile Mašović, u režiji Angelča Ilijevskog, Narodno pozorište u Nišu (specijalni program)

ponedeljak, 16. maj
19.00. “Životinjska firma”, Jordana Cvetanovića, po motivima romana Džordža Orvela, u režiji Stevana Bodrože, Narodno pozorište Pirot (glavni program)
22.30. “Vina i pingvina“ Dejana Aleksića u režiji Aleksandre Kovačević, Kraljevačko pozorište (specijalni program)

utorak, 17. maj
19.00. “Tri sestre” A. P. Čehova, u režiji Trajčeta Gjorgijeva, Pozorište “Bora Stanković” u Vranju (glavni program)

sreda, 18. maj
19.30. “Perikle” Viljema Šekspira, u režiji Nikite Milivojevića, Šabačko pozorište (glavni program)
22.30. “Igra” , po tekstu Semjuela Beketa, u režiji Ane Grigorović, Pozorište “Bora Stanković” u Vranju (specijalni program)

četvrtak, 19. maj
19.30. “Jelisavetini ljubavni jadi”, Milana Jelića, u režiji Marka Misirače i produkciji Knjaževsko-srpskog teatra “Joakim Vujić” iz Kragujevca (glavni program)
22.30. “Analfabeta i dr”, prema tekstovima Branislava Nušića, u režiji Albina Salihovića, Regionalno pozorište u Novom Pazaru (revijalni program)

petak, 20. maj
19.00. “Hromi ideali”, prema romanu Milutina Uskokovića, u dramatizaciji Olge Dimitrijević i režiji Zdenka Svibena, Narodnog pozorište iz Užica (glavni program)

subota, 21. maj
19.00. „Drita“, Danice Nikolić Nikolić, u režiji Ksenije Krnajski, Puls teatra iz Lazarevca i NP Niš (predstava u čast nagrađenih)
22.00. Svečano zatvaranje

Pored sedam predstava u glavnom programu pod nazivom “Od klasike do rijalitija“, četiri u specijalnom programu „Devijacija pojedinca“, koji će oba biti takmičarskog karaktera, zatim jedne predstave u revijalnom delu i jedne predstave koja će biti izvedena u čast nagrađenih na zatvaranju festivala, tokom osam dana trajanja ove manifestacije od subote 14. do subote 21. maja, biće održan i veliki broj okruglih stolova, panel diskusija, posebnih programa i pratećih aktivnosti, a publika u Gračanici biće u prilici da ugosti veliki broj poznatih kulturnih stvaralaca.

 

02.05.2016.

 

15.04.2016.

Izveštaj selektorke za 52.Festival profesionalnih pozorišta Srbije

„ Joakim Vujić „

 

Od trenutka imenovanja na mesto selektorke Festivala „ Joakim Vujić „, pogledala sam prijavljenu predstavu Šabačkog pozorišta, dve predstave Narodnog pozorišta u Prištini, jednu predstavu Knjaževsko – srpskog teatra u Kragujevcu, dve predstave pozorišta „ Bora Stanković „ u Vranju, dve predstave lazarevačkog Puls teatra, jednu predstavu Kruševačkog pozorišta, dve predstave Narodnog pozorišta u Užicu, dve predstave Narodnog pozorišta u Nišu, jednu predstavu i jedan snimak Kraljevačkog pozorišta, kao i snimke predstava Pozorišta Timočke krajine „ Zoran Radmilović „ z Zaječara, Knjaževsko –srpskog teatra „ iz Kragujevca i snimak treće prijavljene produkcije Narodnog pozorišta u Prištini.

Ukupno: osamnaest predstava.

Do dana objave ove selekcije, nije bilo mogućnosti da pogledam predstavu Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru, koja je imala samo jedan terminza premijerno izvođenje, a ono nije snimljeno.

Takođe, napominjem da nisam gledala produkcije Narodnog pozorišta Leskovac, koje se, ove godine, sopstvenom odlukom izuzelo iz učešća u procesu selekcije.

Napominjem i da je među 18 predstava bilo trikoje ne odgovaraju propozicijama za učešće u takmičarskom programu, jer svoju premijeru nisu imale u toku poslednje sezone..Zbog toga, nisam u mogućnosti da ih uvrstim u glavni program, iako neke od njih- svojim estetskim karakteristikama to zaslužuju.

Zbog toga, preporučujem Zajednici da se do sledećeg procesa selekcije pozabavi preciziranjem stavki iz Pravilnika o selekciji, kao i da se postara da se svi članovi blagovremeno obaveste o pravilima, kako pozorišta ne bi trošila svoje resurse na dolazak selektora i kako selektorima ne bi stvarala lažna slika o kvalitetu ukupne produkcije.

Pre nego što vam saopštim predlog selekcije, želim da iznesem svoj stav o ukupnoj produkciji Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, u ovoj sezoni.

I pored vrlo teških finansijskih uslova u kojima naša pozorišta rade, upadljivo je prisustvo tehnički i produkciono kompleksnih predstava na njihovim repertoarima.Ovaj fenomen, dostojan je poštovanja, jer pokazuje želju pojednih pozorišta da ne prave kompromise i da štite svoje autore, izlazeći u susret njihovim idejama, bez obzira na vrlo teške uslove koji vladaju u našoj kulturi, ali i u našem društvu.Ipak, podsećam da raskoš produkcije nije najvažniji elemenat pozorišta, i da se pozorišna remek- dela, mogu praviti skromnije, svedenije, minimalistički..... u predstavama koje pažnju publike usmeravaju na igru, glumce i kvalite sadržaja.

Upravo takve predstave i jesu brojnije na repertoarima srpskih pozorišta i u mnogo slučajeva pokazuju veću rediteljsko- dramaturšku promišljenost i kvalitetniju igru ansambla. U ovoj selekciji, pokušala sam da pažnju imeđu „ velikih „ i „ manjih „ produkcija, raspodelim podjednako, jer verujem da Festival „ Jokaim Vujić „treba da daje objektivnu sliku o svim repertoarskim pravcima u kojima se pozorišta u Srbiji razvijaju.

Na planu sadržaja, uočljivo je da su najigraniji pisci Nušić i Branko Ćopić.

Savremeni Nušić u Srbiji se danas igra u adaptacijama koje podrazumevaju dramaturško sklapanje više njegovih komada u jedan izvedbeni tekst.To pokazuje da je Nušić istinski srpski klasik, čiji se opus više ne posmatra kroz pojedine komade, već kao celovit svet koji čine njegovi likovi i koje savremeno pozorište, slakoćom susreće.Nušićevi junaci prelaze granice svojih naslova i igraju svi zajedno, pokazujući da inspiracija koju delo ovog pisca godinama pruža srpskom pozorištu, ne samo što nije iscrpljena, već je dovedena i na novi nivo.

Pored Nušića, čije je prisustvo na srpskim repertoarima očekivano, upadljivo je ponovno otkrivanje Branka Ćopića, koji je u Srbiji ranije doživljavan kao dečji pisac.Dve produkcije njegovih dela pokazuju da pored nežnosti, ljupkosti i humanosti koje su osnovne odlike njegovog opusa, Ćopić može biti i strog, ali pravedan kritičar društva i da socijalne boljke koje je u svoje vreme dijagnostikovao, do danas nisu zalečene.

Od svetskih klasika u Srbiji se igraju Šekspir, Čehov i Gogolj.

Savremeni srpski dramski tekst- po mom mišljenju, zastupljen je, ali na jedan prilično poseban način, koji možda ukazuje i na tendenciju u novom pisanju za pozorište.Čini se da kako je linija između originalnog dramskog teksta i pojma dramatizacije postala mnogo tanja, pa je- na momente čak i izazovno utvrditi da li je reč o praizvedbi originala ili o adaptaciji odnosno dramatizaciji.

U predhodnoj sezoni, na repertoarima koje obuhvata ova selekcija, našle su se ( uslovno rečeno ) četiri domaće praizvedbe.

U prvom redu, to su komadi Jordana Cvetanovića ( „ Životinjska firma“, Mile Mašović ( „Gde je nestao Hrams „ ) i Olge Dimitrijević ( „ Hromi ideali „)...... u sva tri slučaja , ovi se komadi snažno referišu na druge pisce i njihova dela.

Cvetanovićeva „ Firma „ je savremena srpska parabola Orvelove „ Farme „; „ Harms „ Mile Mašović biografski komad o životu i radu Danila Harmsa, u kome se koristi mnogo citata iz Harmsovih dela, a mjuzikl „ Hromi ideali „ Olge Dimitrijević jeste dramatizacija romana Milutina Uskokovića, kojoj je dramaturškinja pristupila smelo i slobodno, tako da je njena dramatizacija postala autorsko odnosno originalno delo u istoj meri u kojoj su to i komadi Jordana Cvetanovića i Mile Mašović.

U slučaju predstave „ Istrajnost „ autori izvedbenog teksta su glumci i reditelj, inspirisani romanom Šarla Vidraka.Iako bi se od kolektivno napisanog teksta, za koji autori tvrde da je nstao u procesu proba, mogla očekivati postdramska estetika, „ Istrajnost „ je klasična dramska predstava, čiji tekst priča linearnu, realističnu priču.Zbog toga, mislim da ga možemo smatrati četvrtom praizvedbom domaćeg testa, koji- a to nije čest slučaj, potpisuje velika grupa autora.

Sasvim posebnu kategoriju čini izvedbeni tekst predstave „Farenhajt 451 „.

Ova predstava po svojoj estetici jeste postdramska, ali u njoj ipak postoji priča sa početkom, sredinom i krajem.Ta priča, nastala je kombinovanjem motiva iz tri SF, distopijska romana, sa delovima Kerolove „ Alise u zemlji čuda „.Posmatramo li ovaj neobični dramaturški rad Vesne Perić i Bojane Lazić kao originalno delo, jasno je da su sve praizvedbe u Srbiji predhodne sezone, nastala snažnim referisanjem na različita dela.Sve su one pune omaža, citata, motiva preuzetih iz literature, i sižea inspirisanih biografijama autora.

Ako u promišljanje o savremenom dramskom tekstu uključimo i adaptacije i spajanje Nušićevih komada, kao i dramatizaciju romana Dobrice Ćosića u komad sa naslovom „ Valjevska bolnica „ – jasno je da najveći broj predstava u Srbiji danas podrazumeva mnogo dramaturškog rada, a malo inscenacija dramskih tekstova, ukoliko ovaj pojam shvatimo u tradicionalnom smislu. Ovaj fenomen, čini mi se toliko upadljivim da predlažem da se u okviru pratećeg programa festivala organizuje tribina ili razgovor, na kojoj bi dramaturzi ili reditelji bili pozvani da kažu svoja razmišljanja o procesu pisanja savremenih, izvedbenih tekstova koji se danas, kako to repertoari srpskih pozorišta pokazuju, kreću u prostoru između drame i dramatizacije. Da li je drama susrela postmodernizam i jesu li naša pozorišta trenutno na putu napuštanja dramske paradigme ili se ova paradigma samo potvrđuje prisvajanjem postdramskih procedura, jedno je iz korpusa pitanja koje privlači posebnu pažnju.

Ohrabrujem prisutne na ovom sastanku da u narednim sezonama podrže savremene, domaće pisce i podsećam na dela kakva su „ Vina i Pingvina „ Dejana Aleksića u produkciji Kraljevačkog pozorišta ili „ Drita „, Danice Nikolić Nikolić lazarevačkog Puls teatra.U ova dva komada, praizvedena predprošle sezone jasno je da je reč o originalnim tekstovima, koji održavaju senzibilitet i probleme svremenog srpskog društva.

Pređimo na predlog selekcije ovogodišnjeg Festivala „ Joakim Vujić „

Prema pravilniku, Festival treba da otvori produkcija pozorišta grada domaćina, u ovom slučaju NP Priština.

Predlažem da to bude predstava Revizor, prema tekstu Nikolaja Gogolja, a u režiji Maurisija Farea.

Ovo je najnovija i najambicioznija produkcija Grada domaćina,zbog čega je i članovi pozorišta ističu kao svoju najreprezentativniju predstavu.

U slučaju nemogućnosti da se ova predstava odigra, moj drugi predlog je produkcija Razvojni put Bore Šnajdera, Aleksandra Popovića u režiji Bobana Skerlića.Ova predstava pleni svojom jednostavnošću, svedenim i tačnim rediteljskim postupkom i vedrom i komičnom igrom celog ansambla.U opisu predstave može se pročitati kako njenu scenografiju čini samo par dasaka, guma i merdevina, zbog toga što NP Priština, često igra van pozorišne zgrade za stanovništvo u enklavama.U tom smislu, predlažem da ova predstava igra na otvorenom, uverena da time ne gubi, već dobija na kvalitetu i istovremeno pokazuje specifičnost i značajonoga što NP Priština radi godina unazad.

Pored predstave Grada domaćina, takmičarski program festivala „ Joakim Vujić „, prema pravilniku uključuje još šest produkcija članova Zajednice.

Šest predstava koje sam odabrala ističu se formom, aktuelnošću sadržaja, inovativnošću pozorišnog jezika i rafiniranim stilom igre. Odabrane su tako da predstavljaju najbolje iz ovogodišnje srpske produkcije, ali i tako da prikazuju najrelevantnije, promišljene repertoarske poteze, odnosno smelost pozorišta da istražuju i eksperimentišu uokviru izražajnih sredstava. Na idejnom planu, one se takođe međusobno uklapaju, jer zajedno čine program festivala čija selekcija nije samo smotra uspelih produkcija, već i celina koja ima svoju temu, ideju i logiku.

Perikle Nikite Milivojevića prva je srpska produkcija ovog Šekspirovog komada, koja – pored toga što nam otkriva nove nivoe opusa najigranijeg, svetskog klasika, u sebi sadrži verdinu i radost pozorišnog čina i mnogo nepretencioznog, a plemenitog humora. Jednom od najmanje izvođenih Šekspirovih komada, kritičari zameraju njegovu “neverovatnost”, koju Milivojevićeva režija pretvara u neočekivanu prednost. Polazeći od male verovatnosti da se ovakva radnja desi u stvarnosti, on predstavu smešta u pozorišnu stvarnost, bazirajući svoj rediteljski postupak na principima igre, i dokazujući da je pozorište više od života. I luđe od života! U Periklu nema iluzionizma: pozornica nije ni jedno drugo mesto, ona je baš to što jeste – pozornica; kao što i glumci nisu neki likovi – već baš to što jesu: glumci, koji igraju različite likove. Sva izražajna sredstva u ovom komadu, čine sklad čiji je cilj da kod gledaoca izazovu ljubav i radost prema pozorišnom činu kao takvom.

Tri sestre u režiji Trajčeta Gjorgijeva takođe su predstava koja svoje početne probleme, pretvara u svoje kvalitete. Budući da je bio svesan kako Narodno pozorište “Bora Stanković” već godinama nema svoju zgradu, reditelj se odvažio da klasično delo, postavi van klasičnih okvira scene kutije. Ipak, njegov rediteljski postupak ne zaustavlja se na maštovitim prostornim rešenjima, već se zasniva na preciznom, ozbiljnom radu s glumcima, pa je osnovni kvalitet ove predstave svedena, topla, sofisticirana gluma čitavog ansambla. Zahvaljujući savršenom glumačkom izrazu, ova predstava podjednako dobro funkcioniše i kada se gleda u svojoj originalnoj, kamernoj verziji, kao i kada se igra na klasičnoj sceni. Gluma je ovde potresna i duhovita, klasična i moderna ali pre svega takva da u potpunosti dočarava psihološku rafiniranost i uverljivost Čehovljevih likova, predstavljenih na način koji priliči najboljim savremenim, evropskim ili ruskim repertoarskim pozorištima.

Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera na duhovit, ali i kritičan način, otvaraju razmatranje fenomena popularnosti rijaliti-šou programa, koji su pod reflektore, u centar pažnje, stavili ljude sa margine. Marko Misirača koji često radi s ansamblom Knjaževsko-srpskog teatra, u ovoj predstavi izvukao je iz glumaca najbolje, pa i u ovoj predstavi imamo posla sa nijansiranim, preciznim glumačkim izrazom. Istovremeno, predstava otvara važnu i aktuelnu temu, otkrivajući nova značenja i nove mogućnosti interpretacije teksta napisanog sedamdesetih godina XX veka.

Ako Jelisavetini ljubavni jadiotvaraju priču o rijalitizaciji kulture, predstava Farenhajt 451 pokazuje budućnost u koju nas taj fenomen može odvesti, ako mu se ne odupremo: svet bez knjiga, svet uživanja, zastrašujuć u svojoj trivijalnosti, u svom minimalističkom kiču i potpunoj ispraznosti. Pored toga što tematizuje važna društvena pitanja, ova predstava je na planu forme i pozorišnog jezika, najsmelije, najinovativnije i najpostmodernije delo u ovogodišnjoj produkciji Pozorišta članova Zajednice. Stilom koji kombinuje drskost Rene Poleša i ljupku naivnost dečjeg pozorišta, Bojana Lazić provocira, šarmira i navodi gledaoce na razmišljanje, suočavajući ih sa naprednim pozorišnim jezikom, u kom je ipak izbegnuta zamka hermetičnosti. Njen Farenhajt je izuzetna predstava, koja traži pozorišno-obrazovanu publiku, spremnu da u njoj otkriva brojne nivoe, reference i značenja. Istovremeno, ona uspeva da iskomunicira i sa najširim krugom gledalaca, jer i pored svoje avangardne, neobične estetike, uspeva da ispriča priču, žanrovski određenu kao distopijski SF. Treba dodati kako je ovaj žanr jedan od najpopularnijih kod čitalačke i filmske publike i da je pokušaj Bojane Lazić da ovom žanru nađe teatarski ekvivalent, na scenu Narodnog pozorišta u Nišu doneo sveže, izuzetno i smelo ostvarenje.      

Životinjska firma pokazuje da distopijsku sliku društva, nije potrebno tražiti u budućnosti. Dovoljno je da pogledamo oko sebe, da bismo videli bezbrojne primere toga šta je našim vrednosnim sistemima učinio galopirajući neoliberalni kapitalizam, nespretna tranzicija iz jednog u drugi društveni sistem i nekritičko prihvatanje teze o tome da novac pokreće svet. Mračna, ozbiljna i cinična, ali u isto vreme energična i predstava Stevana Bodrože, kritikuje aktuelni društveni poredak, pokazujući da njime vladaju animalni instinkti i da smo u kokošinjce uveli zakone džungle. Pored moderne, žestoke igre pirotskog ansambla, upadljiva je i višegodišnja tendencija ovog pozorišta, da na repertoar donosi nova, sveža dela kao i da predstavlja tekstove mladih pisaca. Za ovu predstavu karakteristični su kostim i scena, izvedeni na tehnički jednostavan ali estetski upečatljiv i efektan način, kao i duhoviti, brehtovski songovi, komponovani tako da svojom estetikom odgovaraju ukupnom dizajnu predstave. Njen stil mogao bi se opisati frazom: “životinjski pop”, koja verno oslikava javni diskurs u koji naše društvo sve dublje tone.      

Hromi ideali Narodnog pozorišta u Užicu, vraćaju nas u epohu, u pokušaju da utvrde kako je ovaj diskurs počeo da se razvija i jesmo li, kao pojedinci ili kao društvo, bili u prilici da biramo između ideala i novca, između humanog i animalnog. Sa stanovišta repertoarske politike, ova predstava je jedan od najpromišljenijih poteza u srpskim teatrima. Sedamdeset godina postojanja profesionalnog pozorišta u Užicu, ova kuća obeležava dramatizacijom romana lokalnog pisca, koja u prvi plan stavlja goruća politička pitanja današnjice. Sa stanovišta produkcije, užičko pozorište ovom predstavom demonstrira snagu, pokazujući da ima ansambl i tehniku dostojnu sedamdesetogodišnje tradicije svoje kuće. Izuzetno kompleksna: glumački, pevački, scenografski i tehnički, ova predstava bez ikakve sumnje jeste najambicizonija produkcija u Srbiji ove godine, računajući i repertoare beogradskih i vojvođanskih pozorišta. Kao takva, ona zaslužuje svu pažnju, pri čemu ne treba zaboraviti da pokreće veoma važna ideološka pitanja, baveći se emancipacijom žena u patrijarhalnom društvu, i pokazujući da je ova tema, u Srbiji danas, podjednako važna kao i početkom dvadesetog veka.      

Time se završava glavna takmičarska selekcija Festivala.

Pored izbora predstava za ovu selekciju, moj zadatak je da predložim i SPECIJALNI PROGRAM

SPECIJALNI PROGRAM: DEVALVACIJA POJEDINCA

Ovaj program čine četiri predstave koje kvalitetom ne zaostaju za produkcijama iz takmičarske selekcije, ali im je zajednička smelost i inovativnost u formi kao i to što tematizuju pitanja pojedinaca, uokviru zatvorenih društvenih sistema. Dve predstave bave se položajem umetnika u različitim socijalnim okolnostima, dok druge dve pomeraju fokus sa umetnika na male ljude, čiji su životi postali predmet drame, usled okrutnih istorijskih okolnosti.

Gde je nestao Harms predstava je inspirisana biografijom i delom Danila Harmsa, režirana tako da slika njegov autorski svet, ali istovremeno priča važnu, univerzalnu priču o umetniku u autokratskom sistemu. Neobično maštovita i lucidno režirana, predstava u sebi sadrži mnogo harmsovske duhovite i ljupke estetike, ali i oštru poruku koja upozorava na važnost slobode govora, mišljenja i izražavanja. Predstava počinje scenom sahrane staromodnog pozorišta, čime nagoveštava duh pvog programa, posvećenom postmodernom pozorišnom izrazu.

Igra Semjuela Beketa za mladu rediteljku Anu Grigorović, bila je samo polazna osnova za kreiranje dokumentarne predstave o glumcima i glumicama Narodnog pozorišta “Bora Stanković” u Vranju. Praveći kompilaciju Bekovog komada, sa interevjuima glumaca i glumica koji taj komad igraju, Ana Grigorović uvodi u srpsko pozorište trend dokumentarnog izraza i skreće pažnju na važan kulturni problem jedne sredine. Njena predstava opominje na činjenicu da Narodno pozorište “Bora Stanković” već godinama nema svoju zgradu, ali matematički precizana igra njenih glumaca, dokazuje da dobro pozorište ne čine zgrade, već ljudi, njihov entuzijazam i želja za igrom.

Istrajnost u režiji Žana Bastista Demarginija komad je koji slika “malu Jugoslaviju u egzilu”. Nakon raspada zemlje u kojoj su rođeni, junaci ove drame spletom okolnosti ostaju zajedno u jednom lokalu u Trstu. Više nema domovine u koju mogu da se vrate, a druga – u koju su se neki od njih uputili, daleka je, apstraktna i tuđa. Rastrzani između prošlosti koja nepostoji i budućnosti koja je neizvesna, ostaju zatvoreni i upućeni jedni na druge: više ne pripadaju ni jednom društvu, društvo su oni sami a brod koji čekaju da ih odvede, čini se odavno nasukan.

Vina i pingvina je predstava koja, na jednom nivou, priča priču o devedetem u Srbiji. Na drugom, ona ovu epohu koristi kao metaforu za savremeni trenutak. Devalvacija novca samo je simptom devalvacije svih vrednosnih sistema, a pojedinci zatečeni u ovoj devalvaciji shvatiće da čak i novčanice kojima ništa ne može da se kupi, imaju veću vrednost od njihovih života. Gorka ali duhovita, ova predstava režirana je moderno, s mnogo neobičnih rešenja i postupaka, što je čini jednom od najsmelijih i najinovativnijih predstava na festivalu.

Prema Pravilniku, Zajednica odlučuje o predstavi koja se igra U ČAST NAGRAĐENIH.

Moj predlog Zajednici je da to bude jedina , ovogodišnja koprodukcija dva teatra, člana Zajednice, jer se time ohrabruje međusobna saradnja profesionalnih pozorišta Srbije, što je svakako jedan od ciljeva koje udruživanje u Zajednici ima pred sobom.

To je predstava :

Čaruga, po tekstu Radoslava Pavlovića, u režiji Stanislava Grujića i koprodukciji Narodnog pozorišta Leskovac i lazarevačkog Puls teatra.

Ukoliko za izvođenje ove predstave u Gračanici nema tehničkih mogućnosti, moj predlog je predstava

Analfabeta i Dr, prema Nušićevim tekstovima, u režiji Albina Salihovića i produkciji Regionalnog pozorišpta u Novom Pazaru.

Budući da ovo pozorište radi pod vepma teškim uslovima, sa malim brojem termina za igranje, kao i da je ova predstava imala samo jedno izvođenje, verujem da je za njene autore i producente prilika da budu viđeni na Festivalu od velikog značaja i vrednosti.

Nadam se da će Zajednica uvažiti moje predloge.

Milena Bogavac,

U Beogradu, 12.aprila 2016.

 

plakat gracanica